Samo u samoodbrani

Peričina majka piše pismo direktoru škole: • Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze: • Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh? Pop: • Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude. Sutradan dođe i baba pa kaže: • Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh? Pop: • Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete. Baba: • A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu? Pop: • Naravno ... Baba: • Dobro, jer u Merkator više nismo ...

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Doktor pita pacijenta: • Da li se možda bavite nekim opasnim sportom? Pacijent: • Pa, ... da, ... ponekad se suprotstavim ženi!

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom: • Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina? • Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi. • Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Kako se pozdravljaju naci-hakeri? • Zip-Fajl!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu: • I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o! Deca pitaše: • Što nisi pobegao? Deda procedi kroz zube: • Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Ulazi deda u autobus i moli nekog dečka da mu ustupi mesto, žaleći mu se kako ga bole noge. Mladić mu odgovara: • Jesi li ti ustajao starijima dok si bio mlađi? Starac odgovara: • Da, još kako! A mladić će na to: • Pa zbog toga te i bole noge!

Pričaju dva starija Crnogorca: • Kako ti je u penziji? • Ma, bez veze, ... isto radim, a manja plata.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.