VICOTEKA

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Radnik zove šefa telefonom, od kuće:
• Halo šefe, ne mogu danas da dođem na posao, pokvario mi se auto ...
• Što ne dođeš autobusom?
• Nemam autobus!

Žena izlazi iz kupatila i kaže mužu:
• Obrijala sam mačkicu, da li znaš šta to znači?
• Znam, sifon se začepio!

Napala banda puževa kornjaču. Došla policija i pitala kornjaču šta se dogodilo, a ona odgovori:
• Ne sećam se. Sve se odigralo previše brzo.

Otišao Mujo u Sloveniju da traži posao. Slovenac mu kaže:
• Mujo, ne može, vi Bosanci ste lenji.
Mujo odgovara:
• Ma ne, Crnogorci su lenji, mi smo glupi.

Dolazi Ciganka da se prijavi za posao. Sedne ona lepo i poslovođa krene da je pita:
• Recite mi koliko dece imate?
• Pa kako da ti kažem, ... imam ih desetoro.
• Dobro, izvolite papir i ovde napišite imena vaše dece.
Uzme Ciganka papir i za svako dete napiše Rambo. Pogleda poslodavac papir i ništa mu nije jasno pa ponovo pita Ciganku:
• Izvinite, ovde ispada da se svako Vaše dete isto zove, pa kako ih zovete?
• Pa šefe, ... po prezimenu.

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava:
• Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo!
• O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?

Šta je to nedefinisani osećaj?
• Kada ti tašta slupa novi auto i pogine.

Upoznavanje:
• Ćao, ja sam Dunja.
• Ja sam Miloš, drago mi je.
• Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ...
• A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Zašto se u Crnoj Gori desio zemljotres?
• Crnogorac uzeo lopatu u ruke, a zemlja se nasmejala.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...