VICOTEKA

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Pošli Ciga i Ciganka da kradu voće. Ostane Ciganka da čuva stražu, a Ciga ode u voćnjak i krene da krade. Nakon nekog vremena nailazi gazda i Ciganka vikne Cigi da se sakrije. Ali ona se ne skloni, pa gazda krene da je ispituje:
• Šta radiš tu?!
• Gledam voće – odgovori ona.
Na to će gazda:
• Ajde, skini tu majcu da i ja malo gledam!
• Nemoj, će me obeščastiš! Ja oću nevina se udam.
• Ma neću, samo ću da gledam.
Skine se ona, a on će:
• Uuu, što velike grudi imaš!
• Daj Bože tako velike kajsije da ti rode, ko što su moje grudi.
• Ajd skini suknju i gaće da još malo gledam!
Skine se ona nekako, a on će:
• Joooj, kako oblu guzu imaš i gustu šumu, bre!
• Dabogda ti lubenice bile oble ko moja guza, a pašnjaci gusti ko moja šuma!
A Ciga na sve to progovara iz žbuna:
• Dabogda ti pao grad veliki ko moja muda, sve da ti to uništi!

Udala se Fata i prvo jutro kad je ustala, sela je da popije kafu sa svekrom. Kaže on njoj:
• Hajd' naspi mi malo vode i donesi!
Donela ona vodu i pita on nju:
• Je l' otekla malo?
• Jest' babo, ne mogu da sedim!

Dođe jedno jutro Perica sa modricom oko desnog oka u školu. Učiteljica kada ga vide upita šta mu se desilo, a Perica kaže:
• Sinoć mi legli da spavamo, a tata pita spavam li. Ja rekoh da ne spavam, a tata se naljuti i udari me pesnicom u oko.
Učiteljica mlada, pametna i sve joj bi jasno, pa poduči Pericu:
• Kada te tata večeras bude pitao ti samo ćuti i pravi se da spavaš.
Sutradan dolazi Perica sa modricom i oko drugog oka. Učiteljica se začudi pa ga upita šta je to, a perica objasni:
• Sinoć mi legli da spavamo, tata pita spavam li, a ja samo ćutim. Mama tada reče tati - 'Hajdemo sad!' - ja sam onda pitao - 'Gde ćete?'.

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Mujo i Haso planduju na plaži, pa Mujo kaže:
• Moja Fata tek juče naučila da pliva, a vidi je danas, ... roni već dva sta.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu.
• A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica.
Kaže on:
• Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti!
Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže:
• E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

Pita učiteljica decu šta je najbrže na svetu. Mali Nikola kaže:
• Metak.
Učiteljica kaže:
• Dobro, metak je brz, ali nije najbrži.
Mali štreber Slaviša kaže:
• Svetlost.
• Bravo! - kaže učiteljica.
Mala Marica romantičarka kaže:
• Misao je brža od svetlosti.
Učiteljica je oduševljena:
• Bravo, Marice.
A mali Perica kaže:
• Moj tata je još brži!
• Kako to? - pita učiteljica.
• Čuo sam kada je rekao mami: "Svršio sam brže nego što sam mislio".