VICOTEKA

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža.
• Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.

Otišla baka kod lekara i kaže:
• Doktore, moj život više nema smisla, kako da se ubijem a da se ne mučim dugo?
• Pa, ako imate pištolj, onda je najjednostavnije da se upucate u srce.
• Imam pištolj, ali ne znam gde mi je srce.
• Pa, tačno kod leve bradavice, samo se upucajte tamo, i gotovo.
• Fala, doktore!
Ode baka kući, cilja bradavicu, opali i ...
• Uuuhh ... moje koleno.

Prodajem psa. Garantovano ujeda radnike RTS-a, EPS-a, Komunalnog, Poreske uprave, ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Izvede učiteljica Pericu pred tablu i kaže mu da nacrta nešto okruglo. Perica uzme kredu i nacrta zadnjicu.  Učiteljica se naljuti i izbaci ga iz učionice. U tom trenutku naiđe direktor škole pita ga:
• Perice šta radiš ispred učionice?
• Izbacila me učiteljica.
• A šta sada radi učiteljica?
• Ma, eno je pred tablom, briše dupe.

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze?
• Kaže se: Hvala Bogu!

Dođe mali crnac u obdanište. Pita ga vaspitačica:
• Voliš li ti belu decu?
A dete odgovori:
• Ja sam dobro dete i ne biram, jedem sve ...

Mujo i Haso veliki fudbalski fanovi se dogovore da ko prvi umre dođe onom drugom u snu i javi mu da li se gore na nebu igra fudbal. Desilo se tako da Mujo prvi umre i kao što su se dogovorili jedno večeri dolazi Hasi u snu da mu javi.
• Haso,imam jednu dobru i jednu lošu vest - reče Mujo.
• Kaži prvo dobru - odgovara Haso.
• E pa ovako, dobra je ta da se gore na nebu fudbal igra još kako.
• Odlično, hajde mi reci sada lošu vest.
• Braniš u nedelju!

• Fato, ti si idiotkinja.
• Aaaa, znam to.
• Čuj? ... A kako znaš?
• Pa da sam sa udala za hadžiju, bila bih hadžinica.

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Razgovor negde u Pirotu:
• Kupi, bre, ovaj losion za kosu! - ubeđuje prodavac Piroćanca.
• Ma, kuj će mi andrak!?
• Je l' vidiš da si ćelav, trebaće ti.
• Ih, kad bi to tako moglo ... - bio je nepoverljiv ovaj.
• A je l' vidiš onu prodavačicu od preko puta? - upita ga prodavac.
• Vidim, kako da ne vidim!
• Je l' vidiš kol'ke brke ima?
• Vidim ...
• E toj su joj izrasli kad je onomad zubima otvorila ovaj zatvarač!