VICOTEKA

Bio jednom jedan vrabac i obzirom da je dolazila zima, odlučio je da leti na jug. Pošto je bio mali i spor, a tamo gore u visinama hladno, zaledio se i pao na zemlju. Da bi stvar bila gora, naišla je krava i pokakila se na njega. Međutim, njemu je tu bilo toplo i on se brzo oporavio. Bilo mu je toliko lepo i toplo da se čak i raspevao. Cvrkutanje je čula mačka, koja je došla, raskopala balegu, pronašla vrapca i pojela ga.
Naravoučenije: Nije ti neprijatelj svako ko se pokaki na tebe, a nije ti prijatelj ni svako ko te iz govana vadi. Ako ti je lepo i udobno, začepi usta i ćuti!

• Halooo?
• Izvolite, gospodine, dobili ste tehničku podršku.
• Ne radi mi ruter od Interneta.
• Ok, koja lampica vam trenutno svetli?
• Ona od bojlera. Da ugasim?

• E, odakle si?
• Iz Zemuna.
• Gde si u Zemunu?
• U Batajnici, a ti?
• Ja u Beogradu.
• Koji kraj?
• Mladenovac!

Putujući trgovac kuca na vrata. Otvara mu klinac sa cigaretom u ustima i čašom viskija u ruci. Trgovac ga upita:
• Zdravo, mališa. Jesu li ti tu mama i tata?
• A šta misliš?

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Sede dve babe na klupi u parku, pa prva kaže drugoj:
• Zamisli, juče uđem u lift u našoj zgradi, kad unutra stoji manijak!
• Jao, užas!
• To je i on rekao!

Hvali se Ciga:
• Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna  je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Dolazi inspekcija u kontrolu u školu i učiteljica, sva izbezumljena zbog Perice da ne lupi neku glupost, kaže devojčicama da, ako Perica bude rekao neku ružnu reč, vrište i istrče iz učionice. Postavljala inspekcija razna pitanja a deca odgovarala i na kraju pita inspektor:
• Je li, deco, je l' zna neko šta se ovo zida pored vaše škole.
Perica se javi:
• Ja znam.
• Šta, Perice?
• Javna kuća - kaže Perica.
Devojčice počeše da vrište i da istrčavaju napolje a Perica poče da viče:
• Stanite, kurve, tek su temelje udarili!

Na kraju sastanka šef pita:
• Ima li ko kakvih pitanja?
A radnik će:
• Imam ja. Šefe, jebeš li ti išta osim nas?

Sećam se koga sam oženio. Sećam se kako sam se oženio. Sećam se gde sam se oženio. Sećam se čak i kada sam se oženio. Ali, ubijte me, ipak ne mogu da se setim zašto sam se oženio?!