VICOTEKA

Na ispitu iz anatomije profesor upita:
• Koleginice, gde se nalazi kost koja se na latinskom zove calcaneus?
Ona, zatečena pitanjem, gleda okolo i vidi jednog studenta, koji baš kao i ona ne zna da se pitanje odnosi na petnu kost, i koji u želji da joj pomogne, pokaza na rame, pa ona odgovori:
• Na ramenu!
• Da koleginice, ali samo u izuzetnim situacijama - odgovori profesor.

Žena izlazi iz kupatila i kaže mužu:
• Obrijala sam mačkicu, da li znaš šta to znači?
• Znam, sifon se začepio!

Najveća muška laž je kada kaže kako želi da ti ga stavi samo malo. Gorka istina je kada ukapiraš da samo malo i ima da ti stavi.

Žali se Haso Muji:
• Hoću da kupim psa, Fata mi ne da ...
• Misliš da pas hoće?!

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

• Mama, Dragan hoće da me ženi, a nije me još ni upoznao kako treba.
• Udaj se kćeri što pre, dok te još nije upoznao!

Pita vernik sveštenika:
• Da li čovek sme da se bogati na tuđim greškama?
• Neee, sinko. To je greh ...
• Onda mi vratite mojih 100 eura koje ste mi uzeli na venčanju pre dve godine!

Zašto plavuša ima mozak veliki kao zrno graška?
• Dobila upalu od silnog razmišljanja pa joj je otekao.

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.