VICOTEKA

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Kako Ciga broji zube?
• Jedan levo, desno dva!

Učiteljica upozorava đake da će sutra biti pismeni zadatak iz matematike, da niko ne sme da izostane, da nikakva lekarska i druga opravdanja neće pomoći. Perica pažljivo sasluša i pita:
• A šta ako budem iscrpljen od seksa?
• Ništa, Perice, pisaćeš drugom rukom - odgovori učiteljica.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

• Tata, tata, šta je to abortus?
• Pitaj sestru.
• Ali tata, ja nemam sestru?!
• Pa o tome ti i pričam ...

Priča Piroćanac sa komšijom, pa ga komšija pita:
• Što ti ova kokoška ima samo jednu nogu?
• Ništa me ne pitaj, juče mi bila puna kuća gostiju.

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
• Zdravo. Ja sam Saturn.
• Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
• Ja sam Saturn.
• Aleksa… sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu, ...
• Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
• Aleksa, ... nemoj više da sipaš Saturnu.

Sakrili se momak i plavuša u jednu kapiju i ljube se. Posle kraćeg vremena, momak se uzbudi i kaže plavuši:
• Hajde da ti i ja zajedno uradimo nešto veoma bezobrazno.
• Važi, hajde da im se pokakimo u kapiju! - predloži oduševljeno plavuša.

Zašto je Vitez Koja ogorčen?
• Zato što ga nisu primili u Nindža Kornjače.

Oženio se Piroćanac, pa kupio veliku čokoladu kako bi obradovao suprugu. Odlomi jednu kocku da je posluži, a ostatak pažljivo upakuje govoreći joj:
• Ovo će sačuvamo za decu.
Njoj nešto nije jasno, pa ga pita:
• Čiju decu, dragi?
• Pa našu, draga.
Ona će opet zbunjeno:
• Pa mi gi nemamo.
A on će njoj:
• Će gi imamo.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...