Kada se posvađaš

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

• Od svih knjiga i knjižica koja ti je najviše pomogla u životu? • Očeva štedna knjižica!

Na jednom delu gradilišta rade Italijan, Turčin i Mujo. Za vreme užine Italijan je izvadio špagete, Turčin kebab i Mujo sendvič. Turčin je rekao: • Ako mi žena sutradan pripremi ovo isto za užinu, ubiću se. • I ja isto - kaže Italijan. • I ja - kaže Mujo. Sutradan su sva trojica imali istu užinu. Popeli su se na dizalicu i bacili se sa nje i poginuli. Kada su na sahrani njihove žene saznale razlog samoubistva, Italijanka i Turkinja pale su na kolena i rasplakale se, ali Fata je samo bila začuđena. • Zar nisi tužna zbog ovoga - pitali su je ostali. • Pa Mujo je svaki dan sam sebi spremao užinu - rekla je Fata.

Zove Mujo Fatu telefonom: • Alo, Fato, gde si? • Eto me u Zvorniku na Savi. • Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?! • Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Mlađi zagrljeni par šeta parkom. Neka baka ih posmatra sa klupe, pa ih upita: • Baš ste mi slatki i lep ste par, koliko dugo ste u braku? • Ja tri, a ona pet godina - odgovori mladić!

Razgovaraju dva pomfrita: • Hajde da vodimo ljubav! - predloži jedan. Na to će drugi pomfrit tužno: • Ne mogu, imam kečap.

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega: • Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele. Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže: • Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Danas u taksiju, taksista razvezao jezik ...: • Volim ovaj posao, sam svoj gazda, nema nikog da mi govori šta da radim ... • Skreni levo - rekoh kratko!

Videla Fata Mujine dobre brkove, pa ga pita: • Mogu li dobiti jednu dlaku za uspomenu? Mujo zavuče ruku u gaće i izvuče jednu dlaku: • Dok ima u skladištu, ne diram sa izloga!

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.