Nisam ni ja znao

Sretnu se Mujo i Haso u parku jedne noći i kaže Mujo Hasi: • Joj, dobro što si naišao, našao sam jednu ... Kaže da će nastaviti da se viđa sa mnom, ako mogu tri puta da je kresnem. Ja sam odradio dva puta, a ona je eno tamo ... čeka treći, a ja ne mogu. Hajd’ ti obavi, neće ni primetiti, mrak je. Ode Haso, počne da radi, u to naiđe policajac, uperi lampu i upita ih: • Šta to radite? Na to će Haso: • Eto, vodim ljubav sa svojom ženom. • Uuu, oprostite, nisam znao. • Nisam ni ja, dok nisi upalio lampu ...

Zašto Piroćanac ima švalerku? • Neće da troši svoju ženu!

Bolesnik se obraća lekaru: • Doktore, da li je ovaj lek opasan? A, doktor će: • Nikad nam se niko nije žalio od ljudi koji su ga uzimali, Bog da im duši prosti.

Nekada u Sovjetskom savezu, dođe neka inspekcija iz Moskve u zatvor u Sibiru. Pažnju im privukla 3 zatvorenika u jednoj ćeliji, pa ih pitaju zašto su zatvoreni. Prvi odgovara: • Meni je sat uvek kasnio. Pa sam zato kasnio na posao, onda su me optužili da pravim revoluciju. Drugi će: • Meni je sat uvek žurio. Zato sam uvek dolazio prerano na posao, pa su me optužili da špijuniram. Treći: • Meni je sat uvek bio tačan. A onda su me optužili da sam prošvercovao sat sa zapada.

Sutra se posti. Tada se jede sve ono što se drugim danima ne voli.

Nagovorio Mujo Fatu da izađu na spoj, pa posle šetnje čaršijom svrate kod njega na još jedno piće. Natočio Mujo rakijice, popili oni, pa Mujo krene hvatati Fatu, a ona mu zvizne šamarčinu: • Bjež', bolan budalo jedna, pa nisam ti ja laka ženska pa da padam na leđa od jednog pića! Mujo skrušeno upita: • Pa dobro, šta ćemo sad? Fata slegne ramenima: • Pa naspi još jednu ...

Očitali su mi struju i sada mogu da upalim ... sveću!

Zašto žene piju kafu dok razgovaraju? • Da ne bi zaspale dok ona druga priča!

Peričina majka piše pismo direktoru škole: • Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

• Huso! • Šta je, Mujo? • Jesi čuo novost? • Jok! Šta se desilo? • Pa, Fata na samrti. • Joj, moram hitno do nje! • Što? Jel’ da se oprostiš? • Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.