VICOTEKA

Ulazi zgodna napirlitana plavuša u poslastičarnicu i pita prodavačicu:
• Imate li nešto što nije masno i slatko?
• Imamo ...
• Šta?
• Salvete!

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

Vozi se tip motorom, i slučajno spiči vrapca u letu. Bilo mu je žao, stao je i video da je vrabac još živ. Ponese ga kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogledao je oko sebe i počeo je da razmišlja:
• Rešetke, hleb, voda, ... ubio sam motociklistu!

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Milorad kaže Živoradu:
• Ja i Stojadinka smo kao Romeo i Julija, volimo se mlogo, ali naši nemaju razumevanja za našu vezu pa moramo da se krijemo!
Živorad upita:
• Prijatelju, pa ko može da vam zabrani vezu u 21-om veku, niste vi deca?
• Njen muž i moja žena!

Učiteljica pita Pericu:
• Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme?
• To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Plavuša na bazenu, krenula u školu plivanja pa pita instruktora:
• Hoću li stvarno potonuti ako izvadite prst?

Prodaje seljak petla na pijaci. Prilazi mu kupac:
• Dobar petao, nema šta! A penje li se na kokoške?
• Da, da, penje se! I ne samo na kokoške, nego i na guske, patke, koze, ... Pre neki dan popeo se i na psa!
• Pa zašto ga onda prodaješ?!
• Od juče me nešto čudno gleda.

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?