VICOTEKA

Otišli Mujo i Haso u London da vide koliko je napredovala tehnologija. Šetajući gradom zapazili su kako se ljudi javljaju na mobilne telefone veličine kutije šibica. U izlozima prodavnica videli su malene kompjutere u raznim bojama, koji samo što ne kuvaju kafu ... Mujo ogorčeno gleda sve to i buni se što toga nema u Sarajevu. Sine njemu ideja:
• Ajde, Haso, da odemo u saunu da vidim kako će se javljati na telefone kad su potpuno goli. Odu oni u saunu, Mujo se lukavo smeška, kad zazvoni telefon. Osvrne se Mujo, gleda kome zvoni telefon i ne može da veruje očima. Englez vadi telefon iz zadnjice i javlja se. Mujo u još većem čudu. Tako i drugom zazvoni telefon, pa trećem… Mujo pobesni, ode u toalet i stavi toalet papir u zadnjicu tako da mu viri deo papira, a zatim uđe u saunu. Spazi ga Englez, priđe mu i kaže:
• Sorry, mister, viri vam toalet papir iz zadnjice. 
Na to će Mujo:
• E, budalo, nije to toalet papir. Stiže mi faks!

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

• Doktore, jeste li baš sigurni da je mom mužu nužna operacija? Znate, veliki su to troškovi ..., - pita pacijentova žena lekara.
• A mislite da će vam sahrana biti jeftinija?
• Ma ne, ne, ali ne bih volela da platim i jedno i drugo.

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Ko se kreće brzinom svetlosti?
• Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

Milica, došla sva uplakana kod majke i natečena. Majka je sva zabrinuta upita:
• Šta ti se desilo, crna kćeri! Desno, oko ti je plavo, a ni levo ne izgleda baš najbolje!
• To me je muž sredio!
• Kako muž, pa ja sam mislila da je on na službenom putu?
• To sam i ja mislila ...

Ulazi Lala u seosku birtiju, noseći pušku, pa drekne:
• Ko je spavao sa mojom Sosom?
Sa jednog udaljenog stola začu se glas:
• Nemaš ti toliko metaka derane!

Zašto je plavuša stavila kompjuter na pod?
• Da joj ne padne sistem.