VICOTEKA

Otišli Mujo i Haso u London da vide koliko je napredovala tehnologija. Šetajući gradom zapazili su kako se ljudi javljaju na mobilne telefone veličine kutije šibica. U izlozima prodavnica videli su malene kompjutere u raznim bojama, koji samo što ne kuvaju kafu ... Mujo ogorčeno gleda sve to i buni se što toga nema u Sarajevu. Sine njemu ideja:
• Ajde, Haso, da odemo u saunu da vidim kako će se javljati na telefone kad su potpuno goli. Odu oni u saunu, Mujo se lukavo smeška, kad zazvoni telefon. Osvrne se Mujo, gleda kome zvoni telefon i ne može da veruje očima. Englez vadi telefon iz zadnjice i javlja se. Mujo u još većem čudu. Tako i drugom zazvoni telefon, pa trećem… Mujo pobesni, ode u toalet i stavi toalet papir u zadnjicu tako da mu viri deo papira, a zatim uđe u saunu. Spazi ga Englez, priđe mu i kaže:
• Sorry, mister, viri vam toalet papir iz zadnjice. 
Na to će Mujo:
• E, budalo, nije to toalet papir. Stiže mi faks!

Žali se učiteljica Peričinom tati:
• Vaš sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladanja. Iz vladanja ima pet.
Otac odgovori:
• Eto, vidite, ono što ga Vi učite - jedinice, a ono što ga ja učim - petice.

Kada prelazite ulicu uvek pazite na kola, a ne na semafor. Semafori retko kad udare čoveka.

Kupio ugledni doktor veliki plac. Kupi i Ciga isti takav plac. Izgradi doktor kuću na placu. Izgradi i Ciga istu takvu kuću. Ozida doktor garažu. Ozidao i Ciga garažu. Stavio doktor lepu ogradu. Stavio i Ciga istu takvu ogradu. Prodaje doktor kuću za 150.000 €. Ciga prodaje kuću za 250.000 €.
Ode doktor kod Cige i pita ga:
• Dobro bre Cigo kako ti prodaješ istu kuću za 250.000 €, a ja za 150.000 €?
• Meni je komšija doktor, a tebi Ciga.

Bolje pet do dvanaest nego nijednu posle jedan.

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Mujo pita Fatu:
• Što ti peglaš tu kosu?
• Pa da bude duža!
• Aaa, tako ... ok!
Sutradan, lekar pita Muju:
• I, ... kako rekoste da ste opekli penis?

Koji auto možeš da voziš 120 km/h po neasfaltiranom putu?
• Službeni.

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Dođe mali Perica kući iz škole sa torbom punom jabuka. Otac ga upita:
• Odakle ti te jabuke?
• Od komšije Ljube.
• Da li on zna za to? - upita ga otac.
• Da. Trčao je za mnom sve do kuće.

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!