VICOTEKA

Zove Mujo Fatu telefonom:
• Alo, Fato, gde si?
• Eto me u Zvorniku na Savi.
• Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?!
• Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Koliko zuba treba da ima dobra tašta?
• Samo dva! Jedan da je stalno boli, a drugi da zetu otvara pivo!

• Šta ti je život ... sunce, voda, sitan pesak, ...
• Dodaj mi pivo, mešaj taj malter i ne seri više.

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Čak Noris pije aflatoksin sa 0.05 miligrama mleka!

Sede baba i deda i večeraju. Kaže baba:
• Što mi je nešto toplo oko srca.
A deda će:
• Pa naravno kad ti je sisa upala u supu.

Kupio Mujo auto, pa rešio da se provoza. Međutim, taman što je krenuo, pukne mu guma. Mujo odluči da je zameni, pa okrene auto na krov. Naiđe putem Haso, pa upita Muju:
• Šta to radiš, bolan?
• Menjam gumu!
• Pa, ne radi se to tako - kaže Haso.
Mujo će na to:
• Ti ćeš da mi kažeš! Ja vozio bicikl celog života!

Došao Mujo kući sa posla, radostan, umire od veselja. Pita ga Fata:
• Jel' mačak što si radostan danas?
Mujo će:
• Ma 'nako, baš danas sam svratio do trafike i kupio sam olimpijske kondome pa ćemo ih večeras isprobati.
• Olimpijski kondomi? Nikad nisam čula za tako nešto!
• Ma nisu ništa posebno, jedino je razlika što ih možeš kupiti u tri boje zlatnoj, srebrnoj i brončanoj.
• A koji si ti kupio? - upita ga Fata.
• Pa zlatni naravno! - ponosno će Mujo.
• Ma mog'o si kupit srebrni, nisi baš trebao zlatni! - ljutito će mu Fata.
• A što to? - začuđeno upita Mujo.
• Pa da bar jednom svršiš drugi!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha:
• Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar.
• Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...