U Zvorniku na Savi

Zove Mujo Fatu telefonom: • Alo, Fato, gde si? • Eto me u Zvorniku na Savi. • Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?! • Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Učitelja, koji je sedeo pored peći, deca pitala razne stvari. Njemu dosadilo pa im kaže: • Kad hoćete nešto da mi kažete prvo u sebi izbrojte do 100. Mali Perica to ozbiljno shvatio. Učitelj ga vide kako miče usnama i pita ga šta mu je? A Perica će: • ..., 97, 98, 99, 100, učitelju gori Vam kaput.

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Neka riba sedi na klupi u parku i jede sladoled. Prilazi joj tip: • Ćao, mogu li nešto da te pitam? Ona: • Naravno! • Ali, ne znam baš ... znam da ćeš pogrešno shvatiti! • Nee, pitaj! • Smem li jednom da liznem? Ona mu pruži svoj sladoled, a on će na to: • Eto vidiš, pogrešno si shvatila ...

Vrati se Lala kući i zatekne Sosu golu na krevetu. • Iju, Soso, pa šta radiš tu gola? • Pa, eto, kad nemam šta obući - odgovori Sosa. • Kako nemaš, vid' ovi' 'aljina! Otvori Lala orman i počne da nabraja: • Vidi ih: jedna, dve, tri... zdravo, komšija ..., četiri, pet ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ko legne sa guzicom koja svrbi, budi se sa prstom koji smrdi.

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu: • Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Kapetan broda pita putnika: • Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena? • Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Šetaju dve svinje ulicom i prolaze pored jedne mesare, pa će jedna: • Pazi kad nisam ni znala da postoje rezervni delovi za nas.

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten. • Prsten - traži popa od Lale. Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže: • Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati! Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu: • Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!