Pomnoži

Dođe ciga na kiosk i traži loz koji se završava na 64. Prodavac: • Baš mora na 64 ?! Ciga: • Mora! Prevrne prodavac sve lozove i nađe. Posle par dana izvuku cigin loz i on se obogati. Svrati ciga do kioska i daje prodavcu 2.000 evra zato što se potrudio. Prodavac: • Ne treba, samo mi reci kako si znao da se dobitna kombinacija završava na 64. Ciga: • Sanajo sam san. Divna plaža. A po njoj trči 7 belih konja. A na njima jaše 7 divnih devojaka. Prodavac: • Pa? Ciga: • Pa pomnoži!

Turista u Novom Meksiku pita poglavicu indijanskog plemena: • Kolika vatra mora da se založi kada se šalju dimni signali? • Sve zavisi od toga da li treba da obavimo lokalni ili međunarodni razgovor.

Pita otac Pericu: • Sine, jesi li popravio onu jedinicu iz matematike? • Nisam tata, dnevnik je ostao kod učitelja.

Kaže Ciga kompanjonu: • U petak dolaze Roling Stonsi na Marakanu! Ovaj mu ogovara: • Uuuu, Zvezda će` gi iscepa!

• Sinko, ajde pusti baku da sedne. • Gospođo draga, ja sam vozač.

• Ko smo mi? • SRBI! • Šta hoćemo? • PETICIJU PROTIV RIJALITIJA! • Kad hoćemo? • Evo samo da vidimo koga će da izbace.

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita: • Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite. Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita: • Mama, od čega je postao čovek? Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče: • Evo, od ovog - i pokaže na krompir. Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica: • Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje? Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita: • Dobro, Perice, od čega je postao čovek? • Učiteljice, da li treba i da ga izvadim? • Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Sastali se jednog dana Mujo i Haso i pričali o svojim ženama. • Moja žena je pevačica - kaže Mujo - a tvoja? • Moja je muzičarka. • A koji instrument svira? • Ne svira ona nijedan instrument, ona muze krave!

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Kada piješ, najvažnije je da imaš meru. Evo ja, na primer, imam meru zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri meseca.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...