Ja jesam drugi čovek

Dolazi Mujo kući u sitne sate, mrtav pijan, spotakne se i padne pa probudi Fatu. Fata zavapi kroz suze: • Mujo, nesrećo jedna, obećao si da ćeš postati drugi čovek, a ti opet pijan k'o zemlja! • Fato, ja jesam drugi čovek, kunem ti se! Ali šta ja mogu kad i ovaj pije!

Nosi Mujo Hasu na leđima kroz vodu, kad će odjednom Mujo: • Čekaj, Haso, siđi! Uđe mi neka riba u dupe ... • Nije ti to riba, bolan, Mujo, to se ja pričvrstio ...

Nekim ženama crveni karmin stoji kao seks, ... a nekim kao ajvar.

• Tata, dobio sam keca! - reče Perica. • Pa, kako?! - upita otac. • Pitala me uciteljica koliko je 2+3? • Pa, to je 5! • Pa, to sam i ja rekao, a onda me pitala koliko je 3+2? • Pa, isti kurac! • Pa, to sam i ja rekao!

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara. Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi. Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja: • Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu. Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu: • Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

Hvali se Mujo svom jaranu Hasi: • E moj Haso, gde ti ja sve nisam bio ... Pariz, London, Njujork, Melburn, ... takođe ni u Rimu nisam bio!

Džaba pantalone Armani, kada je ponašanje k'o Đogani ...

Pričaju dve plavuše: • Jesi li čula da je Peru odžačara udario auto? • Strašno! Više nismo sigurne ni na krovu!

Ide ciga ulicom i plače. Sretne ga prijatelj i pita: • Ša ti je? • Umreo mi tata ... • A je l` ti baba živa? • Jeste, a što pitaš? • Pa, napravi drugog tatu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Znate li kako Kinezi drže dijetu? • Jedu jednim štapićem.