VICOTEKA

Crnogorac se udvara devojci:
• Mala, niko ne može da ti kupi onoliko koliko ja mogu da ti obećam.

Vode ljubav Crnogorac i Crnogorka i tek mu ona u jednom trenutku kaže:
• Dragi, nemoj u mene, plodni su mi dani.
A on će:
• A, no đe ću, jado, u sebe?

• Čime se baviš?
• Pojim stoku ...
• Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ...
• Ne, ja sam konobar!

Sedi Crnogorac u dvorištu, mrzi ga da živi. U neko doba dohvati mobilni i pozove ženu. Ona se javi sa sprata:
• Šta je?
• Ama, ženo, imamo li mi još onije serum protiv zmijskog ujeda?
• Imamo - odgovori ona - a što, da te nije ujela zmija?
• Ama nije, no se primiče!

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Ko se oženi zbog sisa, obično se razvodi zbog rogova!

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!

Kupa Fata malog Mujicu, pa ga uhvati za uvo i vuče kroz kadu. Mujo je pita:
• Šta to radiš s malim?
A Fata će na to:
• Ajd ti stavi ruku u vruću vodu!

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru:
• Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Nemam pojma – kaže pandur.
• Voz ima dva razreda, a ti ni toliko.
Misli se pandur, pa kaže:
• Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Ne znam – kaže mladić.
• Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

Putuju vozom Mujo i neka dama. Dami se malo priprdelo, ali je smislila kako da prdne i da ostane neprimećena. Poče ona da vuče prst po prozoru, kako bi napravila zvuk prdenja. Mujo će na to:
• Ženo, zvuk si podesila, ali miris nisi ...

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!