VICOTEKA

Razgovaraju dve plavuše i kaže jedna:
• Doktor mi je rekao da sledećih nedelju dana živim na jabukama.
Druga će:
• A šta ako padneš?

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže:
• Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave.
Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže:
• Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže:
• Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici:
• Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja.
• Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu.
• Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako?
• Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!

Ne jebe lep, već bogat. Ne lažite ove uporne, dosadni su.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Dolazi Mujo s posla, umoran k'o pas i gladan, ulazi u kuću, skida cipele i kaput i pravac kuhinja, kad tamo nema nikoga. Mujo ode u dnevnu sobu, kad tamo Fata leži na kauču u izazovnom donjem rublju i zavodnički mu se smeška. Mujo je ošine pogledom:
• Šta je, bona, opet ti zagoreo ručak?

• Halo, dobar dan, da li je to Društvo za zaštitu životinja?
• Jeste, izvolite?
• Pa, evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!

Sretnu se dve prijateljice, pa će jedna:
• Šta to čujem, pozirala si jednom slikaru?
• Da, slika se zove: Eva i zmija!
• Aaa, ... ko je pozirao za Evu?

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika:
• Pope, oću se ispovedim!
• Ajde, sinko.
• Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ...
• Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje.
• Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica!
Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika:
• Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš?
• Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

• Gospodine, imate neki čudan naglasak. Odakle dolazite, ako nije tajna?
• Iz kafane!