VICOTEKA

Plavuši iznenada umre muž. Na sahrani, kuka ona nad sandukom:
• Što me ostavi, crko dabogda ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pošalje muž ženi čestitku za pedeseti rođendan:
• Sa dvadeset si bila cvet, sa trideset čokolada, sa četrdeset šampanjac, a sada si baka!
Na to mu žena odgovara:
• Cvet nisi ubrao ti, čokoladu si delio sa najboljim drugom, šampanjac su pili svi, a sa babom spavaš ti!

Devojka ostavlja verenika:
• Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten!
• A gde je kutijica?

Haso:
• Mujo, jebo mater, odreza mi mašina prst!
• Kako bolan, odreza?
• 'Vako, ... uhhh, jebo mater, ode još jedan!

Mujo i Haso sede za stolom i ispijaju pivu, dok Mujica sedi na noši i kenja:
• Kada odraste, ovaj mali će ti biti političar - kaže Haso Muji.
• Otkud znaš? - upita Mujo.
• Sere, a gleda te pravo u oči - mirno odgovori Haso.

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Šta je to lokalna anestezija?
• To je kada se napiješ kod komšije!

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Tip se žalio gazdi da ga boli glava za vreme radnog vremena, i šef mu kaže:
• Mene kad boli glava na poslu, ja odem svojoj kući da mi žena popuši. Nakon toga me prođe, vratim se i sve bude ok, probaj i ti!
I nakon nekog vremena, dolazi tip kod gazde i kaže:
• Gazda, svaka vam čast, spasili ste me! Glava me više ne boli, baš se super osećam, i baš mi se sviđa vaša kuća.