Ja sam oprao naše prozore

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu. • Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica. Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan. Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu: • Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio? Muž odgovori: • Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Srele se dve plavuše. Pita prva onu drugu: • Gde si bre, nisam te videla sto godina?! • Ma, ne pitaj, u haosu sam ovih dana. Još sam juče bila i na parastosu. • Opaaa, Grčka, ima se, može se!

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Grafit na zidu u jednom školskom WC-u: • Kada sereš drži se za kvaku, jer voda nosi govna!

Na samrti, muž kaže svojoj ženi: • Brzo mi dovedi popa koji nas je venčao. • A zašto baš njega? • Želim da mu oprostim.

Došao direktor škole kod Perice u razred. Bio je čas srpskog i imali su zadatak da kažu po jednu rečenicu. Prvi se javio Perica: • Moja tetka je lepa. • Bravo Perice. A sada proširi tu rečenicu. – zadovoljna je učiteljica. • Moja tetka je lepa i ona je kurva. • Perice sram te bilo, pa zar pred direktorom?! U tom trenutku zvoni za kraj časa. Drugi čas, treći čas prolazi, ... nema Perice. Četvrti čas, i dalje ga nema ... Dolazi on na peti čas i pita ga učiteljica: • Perice, pa gde si ti bio do sada? • Vodio sam direktora kod tetke ...

Pravi muškarci vole obline, jer samo se psi igraju sa kostima.

Razgovaraju Bosanac i Slovenac: • Naše žene, kad dobiju jabuku, naprave kolač od jabuke, a vaše, Mujo? • Naše kad dobiju šljivu, rade sve što treba, jarane.

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!