VICOTEKA

Piše Fata majci:
• Draga mama, mi smo dobro. Bili smo u nedelju u Doboju na vašaru i kad smo krenuli kući, naišli neki mangupi, mene silovali, a Muju pretukli.
Piše Fata majci za nedelju dana:
• Draga mama, mi smo dobro. Bili u nedelju u Travniku na vašaru i kad smo krenuli kući, naišli neki mangupi, mene silovali, a Muju opet pretukli.
Sledeće nedelje Fata ponovo piše majci:
• Draga mama, mi smo dobro. U nedelju će u Tesliću vašar. Ja bi išla, a Mujo se nećka!

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi.
• Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ...
• Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Negde u Bosni, u nekoj školi, učiteljica kaže đacima:
• Deco, sutra ćete imati nenajavljeni test iz matematike!

• Baš vam je pametna beba - obraća se čovek u parku mladoj majci.
• Naravno, išle smo zajedno 9 meseci u gimnaziju.

Mujo i Haso na turističkoj turi po Španiji odluče da vide i poznatu atrakciju, koridu. Dođu oni, sednu, pa nezadovoljan Mujo reče:
• Vidi onog klovna sto maše onom crvenom krpom, već mi je dosadio, pa kada će već jednom početi prava predstava?
Čuju ih Španci pa se naljute i pošalju Muju u arenu jer ako toreador ništa ne valja, sigurno Mujo zna bolje. Uletee Mujo u arenu. Bik se naroguši, pojuri na Muju, a Mujo jadan skamenjen od straha potrči koliko ga noge nose. Ali odjednom bik se okliznu i padne, Mujo mu pritrči, zamahne mačem i ubije ga. Na to oduševljena publika počne da viče:
• Mujo, Mujo, ...
Vraća se Mujo sav razdragan, i pita ga Haso:
• Bolan Mujo, kako li ti je samo bilo u areni, da sam ja bio tamo ja bih se usrao od straha?
Na to će Mujo:
• E budalo, pa šta misliš na šta se bik okliznuo?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Nojeva barka je bila prvi zvanični BACKUP!

Došao Švaba u Beograd i traži Partizansku ulicu. Zaustavi nekog prolaznika i upita ga:
• Sagen Sie mir bitte, wo ist die Banditen Strasse?

Kako skija Chuck Norris?
• Uzbrdo.