Jutros mi je ruža procvetala

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva: • Jutros mi je ruža procvetala. Počne da se otkopčava i opet krene: • Jutros mi je ruža procvetala. Kad će deda na to: • Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Kako se zovu deca rođena devet meseci posle letovanja? • Morski plodovi.

Devojka: • Šta Radiš? Dečko: • Idem da platim Internet. Devojka: • Aa, mislim inače? Momak: • Paa, ... inače će da mi ga isključe!

Koja je razlika između WC-a i groblja? • Nema razlike, kad moraš - moraš.

Bolesnik se obraća lekaru: • Doktore, da li je ovaj lek opasan? A, doktor će: • Nikad nam se niko nije žalio od ljudi koji su ga uzimali, Bog da im duši prosti.

Pita psihijatar pacijenta: • Ko si ti? • Ja sam Napoleon. Meni je sam Bog rekao da sam Napoleon! Iz čekaonice se čuje: • Laže! Ništa mu nisam rekao ...

Sreli se Mujo i Haso na nekom kanalu u Veneciji. Kaže Haso: • Ja ovde poslom, a ti? • Ja na medenom mesecu - odgovori Mujo. • Ooooo! A gde ti je gospođa? - upita ponovo Haso. • Čuj njega, gospođa ... a ko će mi pazit’ kuću? - odbrusi mu Mujo.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače: • Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam? • Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji. Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže: • A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad? • Pa nisam znala šta si nacrtô. • E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Pričaju dva pezionera: • U čemu je razlika između WC-a i groba? • Pa, ne znam. • Sve ti je to isto - kad se mora, mora se.

Razgovaraju dve prijateljice: • Koliko dugo si razvedena? - upita prva. • Više od četiri godine - odgovori druga. • Uh, Bože, pa to je baš mnogo vremena! Kako izdržavaš, da li ti nedostaje muž? • Ne, dovoljan mi je i ovaj tvoj ...

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara. Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi. Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja: • Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu. Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu: • Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!