VICOTEKA

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Kako se zove Branko Kockica kada legne?
• Lego kockica.

Ukrade Ciga komšiji kokošku i ode do obližnjeg potoka da je tu očisti i ispeče. Očerupao on kokošku, očistio je, naložio vatru i taman da je stavi na ražanj, kad se začu strogi glas:
• Ko je tamo, šta to radiš?
Istog trena Ciga baci onu kokošku u potok. Nakon nekoliko trenutaka iza grmlja izlazi policajac. Upita pandur Cigu sumnjičavo:
• Šta to radiš?
• Ništa.
• A otkud toliko perje tu?
• A to? Ma to kokoška otišla da se kupa, a ja ost'o da joj čuvam perje.

Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kada čučnu.

Na času fizike:
• Perice, šta je to SILA?
• Turska serija, nastavnice!

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Koje ptice prenose pričiji grip?
• Divlja ševa, sa patke na gusku!

Sede Mujo i Fata u autu na usamljenom parkiralištu. Mujo pita:
• Nego, reci bona šta ti misliš o situaciji u Iraku?
Fata odbrusi:
• Ma, jebe mi se!
Mujo, sav srećan:
• Odlično, i meni, samo ... nisam znao kako da te pitam!

Dođe Haso kod Fate i pita:
• Šta je, Fato, što plačeš?
• Mujo je otišao po cigare pre dve nedelje i još se nije vratio!
• Neka, Fato, uzmi moje cigare.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.