VICOTEKA

Otišao delija na utakmicu Zvezda – Vojvodina i poveo buldoga. Počne utakmica i Zvezda povede 1 : 0. Sve delije skoče, pa skoči i buldog sa raširenim šapama. Povede Zvezda 2 : 0 i opet ludnica na severu – buldog skoči i napravi kolut napred i kolut nazad. Primete to i delije i oduševe se. Priđe jedan i pita vlasnika:
• Je li, a šta tek radi kad pobedimo Partizana?
A ovaj mu odgovori:
• Ne znam, imam ga tek tri godine.

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba:
• Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite.
Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba:
• Ništa deco, probajte opet!
Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba:
• Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

Sreli se Mujo i Haso na čaršiji pa otišli u kafanu na rakijicu, i nakon nekog vremena počne Mujo da hvali Fatu:
• Haso, bolan, moja ti je Fata jako brižna i baš me ono pravo voli!
Haso ga zbunjeno pogleda i upita:
• A jel'? A kako to?
Mujo se isprsi:
• Guzim ti ja nju sinoć, guzim, ... oznojio se sav, kad ti moja Fata men' kaže: Joooj, Mujo, kako si se oznojio, mog'o b' se pre'ladit', da bar ima 'ko da te malo odmijeni ...

Pitali Pericu koju bi pre izabrao za ljubavnicu - učiteljicu ili bolničarku?
• Učiteljicu - odgovara Perica.
• A zašto?
• Zato što učiteljica kaže: molim vas ponovite, - a doktorica kaže: molim sledeći.

Kada žena kaže: Molim? - to ne znači da nije dobro čula, već ti daje šansu da se pokaješ za to što si rekao!

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu?
• Jašta, nego imam!
• De, daj da upišem ...
• Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

• Halo, vi ste električar?
• Da gospođo, kako vam mogu pomoći?
• Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ...
• Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Pita Milojko Milutina:
• Zašto ti sediš pored prozora dok tvoja Stanojka peva?!
• Da ne pomisle ljudi kako je tučem!

Sprema se kćerka za izlazak i oblači minić. Dođe joj mama i kaže da napolju ima mnogo silovatelja. Kćerka joj odgovori:
• Ako me neko napadne, ja ću podignuti suknju, a on će spustiti pantalone i ... pogodi ko će brže da trči ...!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sastavio sam spisak ljudi na koje ću da kašljem kada dobijem grip.