VICOTEKA

Muž i žena proslavljaju 35. godišnjicu braka u restoranu. Iznenada pojavljuje se dobra Vila i kaže:
• Zato što ste zajedno već 35 godina u lepom braku, zamislite želju i ja ću Vam je ispuniti.
Žena:
• Želim sa suprugom na put oko sveta!
Dve karte za brod stvoriše se u njenim rukama. Muž razmisli i reče:
• Sve je to dobro, ali takva šansa se dobija samo jednom u životu. Želim ženu koja će biti 30 godina mlađa od mene!
Žena je u šoku, u šoku je i dobra Vila, ali želja je želja. Ispuniti se mora. I odjednom ... čovek postade 90-togodišnji starac koji je 30 godina stariji od svoje žene!
Naravoučenije: Nezahvalni muškarci zapamtite - I VILE SU ŽENE!

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera:
• Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek.
Ona će na to:
• A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.

Srele se dve plavuše. Pita prva onu drugu:
• Gde si bre, nisam te videla sto godina?!
• Ma, ne pitaj, u haosu sam ovih dana. Još sam juče bila i na parastosu.
• Opaaa, Grčka, ima se, može se!

Kako počinje recept za cigansku tortu?
• Ukradeš tri jaja ...

Rodila Fata malog crnca, a Mujo je pita kako je to moguće.
• Pa, znaš kad sam ono otišla na safari, pojurio me jedan crnac, pa je od toga naše dijete pocrnilo.
• Bome, meni se čini da je on tebe stig'o.

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku:
• Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir?
Žika će na to:
• Odličan je, zaklanja ti celo lice!

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu?
• Jašta, nego imam!
• De, daj da upišem ...
• Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je vreme za berbu jabuka?
• Kad komšija nije kod kuće!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Moja baba možda ne zna šta je kompjuter, ali ni ja nikada neću znati šta je penzija.