Ubio sam motociklistu

Vozi se tip motorom, i slučajno spiči vrapca u letu. Bilo mu je žao, stao je i video da je vrabac još živ. Ponese ga kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogledao je oko sebe i počeo je da razmišlja: • Rešetke, hleb, voda, ... ubio sam motociklistu!

Nosi klinac teglu sa kiselinom, polako gura ruku u nju i viče: • Mama, mama, ova tegla nema dno!

Baba otišla kod doktora i kaže: • Doktore, kupila sam novi slušni aparat! • Odlično! Inače, kako vam je muž? • Ma jeftino! Samo 10 eura!

Došao Ciga ranije kući i zatekne kuma sa ženom. Mileva poče da se pravda: • A bre, Miko, si mi kupio kafu? • Nisam. • Si mi kupio šećer? • Nisam. • Pa šta ona oćeš, ... sa šta sam mogla kuma da počastim?

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da? • Da, da ... sa prosekom 9,5! • Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je: • Gospođo, poznajete li me? • Kako Vas ne bih poznavala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga ni koliko muva bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem ... Tužilac potpuno zbunjen, upita dalje: • A poznajete li gospođo ovde prisutnog branioca? • Da, naravno da poznajem i tog gospodina. Znam ga iz vremena dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas da je najlošiji advokat u zemlji. Da ne spominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i Vaša žena. Da, da, dobro ga poznajem ... Branilac samo što nije dobio infarkt. Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče: • Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu poznaje li i mene, idete obojica pravo u zatvor ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ako je ženi srce od kamena, tu ni tucanje ne pomaže.

Kaže Perica Jovici: • Mnogo ti hvala za trubu koju si mi poklonio za rođendan. Sa njom zarađujem mnogo para. • Tako dobro sviraš? • Ma ne, tata mi svaki put plati po 5 eura da prestanem.

Koliko godina ima kasirka? • 29,99

Pitali Cigu: • Cigo, za koga ćeš da glasaš? A Ciga odgovara: • Za Miloševića, on mi je najdobar! • Pa, ne možeš za Miloševića, jer on nije u zemlji. • Onda ću za Đinđića, on je u zemlji!