VICOTEKA

Ulazi Ciga muzičar u autobus i spazi ženu kako plače:
• Šta je bilo, gospođa? Mogu li nešto da vi sviram, da ve razveselim? - pita on.
• Pa eto, moj sinovac Milan se utopio u Drini ...
• Dobro gospođa, evo ovako: Moj Milane, gurnem ti ga strini, kog si kurca tražio po Drini ...

• Vidimo se večeras ...
• Ne mogu, imam smrtni slučaj!
• Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro?
• Umrla mi svaka želja da te vidim!

Prođe Ciga konjskom zapregom na crveno svetlo, zaustavi ga policajac i kaže mu da mora platiti kaznu:
• Ali, nemam ti ja pare! – vadi se Ciga.
• Ne zanima me, zakon je zakon, moraš platiti! – odgovara policajac.
• Ali nemam ...
• Ma, moraš platiti!
I tako redom ... Na kraju kaže policajac:
• Dobro, ako nemaš pare, šta mi možeš dati pa da te pustim?
Ciga razmisli malo, pa kaže:
• Evo, imam ovde iza jednu flašu s kokosovim mlekom ... mogu ti ga dati.
• Dobro, ajde, kada nemaš ništa drugo ... – odgovori policajac, srećan što će probati kokosovo mleko koje nikada do tada nije probao ...
Popije pandur mleko i pusti Cigu ... Ovaj sedne na svoje mesto, uhvati uzde i vikne:
• Điha, Kokose!

• Ko smo mi?
• SRBI!
• Šta hoćemo?
• PETICIJU PROTIV RIJALITIJA!
• Kad hoćemo?
• Evo samo da vidimo koga će da izbace.

Šeta mlada dama pijacom i pita baku prodavačicu:
• Pošto su krastavci?
• 100 dinara – kaže baka.
• A paradajz?
• 150.
• A spanać?
• 250.
• Jao, baba, sve ti je mnogo skupo – kaže mlada dama.
• Nije kćeri, nije ... no si se ti loše udala – kaže baka.

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Razgovaraju dvoje mladih:
• Jesi li u vezi?
• Jesam!
• Ali kako, pa na FB profilu ti piše da si slobodna?!
• Piše i na autobusu LASTA, pa ne leti!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Upoznaje se plavuša sa Hristom Stoičkovim. Hristo kaže:
• Hristo Stoičkov.
A plavuša odgovara:
• Vaistinu Stoičkov.

Otac pita Pericu:
• Kako stojiš u školi?
• Fino, tata - odgovori Perica - Svaki dan u drugom ćošku!