VICOTEKA

Devojka piše dečku pismo:
• Ja ovako više ne mogu, ne volim te, a i 4 puta sam te prevarila, vrati mi moju sliku i oprosti.
Dečko sav razočaran, odluči da joj se osveti pa pokupi slike svih devojaka koje je imao, ubaci slike u kovertu i napiše:
• Ja ne znam koja si ti, uzmi svoju sliku a ostale vrati.

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

Plavuša dovezla auto na tehnički pregled, pa je službenik upita:
• Gde su Vam brisači?
• Skinula sam ih.
• Zašto?
• Pa, zato što mi bezobrazni policajci stalno kače neke cedulje ispod njih, a ja već imam dečka.

Devojka zove dečka:
• Alo?
• Alo dušo, šta je bilo, šta ti je?
• Znaš ti šta mi je! Sad me je zvala Marijana, kaže da se videla sa Dijanom, koja se čula sa Danijelom, i ona joj je rekla da je Jasna čula od Sanje koja je pila kafu sa Jelenom i Marijom, da je Svetlana čula od Aleksandre koja je pijana ispričala Tanji da je čula od Tijane koja je pričala Jovani da si ti rekao Kristini da si sa mnom iz zezanja! Raskidamo!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, šta je to zebra?
• To je konj koji navija za Partizan.

Podstanar se obraća gazdarici:
• Žao mi je, ovog meseca neću moći da platim stanarinu.
• Pa, ... to ste rekli i prošli put!
• Jesam, i vidite da držim reč.

Majka pita Pericu:
• Perice sine, kako je bilo na takmičenju iz gramatike?
• Neznam!

Majka udala ćerku, ali, nakon nedelju dana, vrati se ćerka kući. Pita je majka što joj je, a kći će:
• Radi se o onim stvarima ...
• Reci sve mami, žene smo obe.
• Ma, on nikako neće, samo čita knjigu.
• Hajde ti natrag, doći ću ja da izvidim situaciju.
Tako majka došla, a zet će joj:
• Oprostite, idem u sobu da čitam knjigu.
Ćerka će:
• Eto vidiš, mama, o tome sam ti pričala.
Na to će majka:
• Daj ti meni svoju spavaćicu.
Ode majka u sobu i zet joj gurne prst u picu.
Vrati se ona kod ćerke u sobu pa kaže:
• Eno, gurnuo mi je prst. Znači da hoće ...
• Ma, jok, to on samo da ne liže prst kad lista stranice.

• Ko igra?
• Srbija i Crna Gora.
• Je l' protiv Hrvata?
• Baba, idi lezi ...

Neke zemlje su primat dale demokratiji, mi smo demokratiju dali primatima.

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!