VICOTEKA

Nestao beli pitbul sa crnom flekom na vratu. Odaziva se na ime Reks. Ako ga neko vidi, neka beži!

Vozi Mujo bicikl i sretne Hasu. Haso upita:
• Otkud ti bicikl?
• Od susjede.
• Kako to, od susjede? - upita Haso.
• Idem ja šumom i sretnem susjedu kako vozi bicikl ... odjednom se
skine, baci haljinu na jednu, a bicikl na drugu stranu, pa mi reče - "Uzmi, Mujo, što ti srce želi!" - I ja ti, brate, uzmem bicikl!
• Pa dobro si napravio ... šta će ti haljina!! - odgovori Haso.

Odlučila dva pedera da dobiju dete. Našli su ženu koja će da rodi, pomešali svoju spermu i uradili veštačku oplodnju u klinici. Posle 9 meseci rodi im se sin. Otišli su u porodilište da vide sina, a tamo 20 beba i sve plaču, samo se njihov sin smeje. Pederi će:
• Vidi, sve bebe plaču a naš sin se jedini smeje, zar to nije super?!
Tad naiđe medicinska sestra:
• Nemojte se prerano radovati, morate ga čuti kada mu izvučemo cuclu iz guzice!

On:
• Skini se.
Ona:
• Neću.
• Skidaj se, bre!
• Neću!
• Ok, izađi iz BMW-a.
• Evo skidam se, crk'o dabogda!

Ako Vam je hladno, navucite nekog na sebe.

Kako Haso prevodi skraćenicu DNK?
• Da nije komšijino?

Vrhunac komšijske svađe:
• Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Leži Lenjin na samrtničkoj postelji i razmišlja kome da preda vlast posle svoje smrti. Okupljeni predlažu mladog Staljina, ali Lenjin vrti glavom i kaže:
• Mlad si i uporan, ali brinem se hoće li narod ići za tobom?
• Ništa se ne sekiraj - kaže Staljin. Ko ne bude išao za mnom, ići će za tobom!

Sećam se koga sam oženio. Sećam se kako sam se oženio. Sećam se gde sam se oženio. Sećam se čak i kada sam se oženio. Ali, ubijte me, ipak ne mogu da se setim zašto sam se oženio?!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...