I ti si se vozio

Baba pita taksistu: • Koliko sam dužna za vožnju? • 10 evra, bako - kaže taksista. Baba mu daje 5 evra, a on joj kaže: • Bako, nije 5 evra, nego 10! • Pa šta hoćeš, i ti si se vozio - odbrusi mu baba.

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu: • Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ... • Koju boju želite? - pita trgovac. • Je l' imate boje jorgovana? Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana: • Koja vam se dopada? • Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa. Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju: • Evo, baš ova! • Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja! • Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš? • Da! Želim! • Pa, onda uđi u autobus ...

Došla Smrt sa maskom, kosom, i ide od vrata do vrata. Dođe na jedna vrata, zvoni, kad ono, vrata otvara Čak Noris. Gleda Smrt Čak Norisa, gleda on Smrt, kad odjednom, Smrt digne ruke i vikne: • MASKENBAL!!!

• Gospođo pogrešili ste - kaže veterinar ženi koja ga je zamolila za pregled - Ja lečim životinje, a Vi treba da idete kod lekara. • Pogrešila? Kad se ujutro probudim raščupana sam kao kokoška, na putu do posla visim u tramvaju kao majmun na grani, u firmi radim kao mazga, muž mi uveče kaže dođi maco, a ujutru viče diži se kravo. Jeste li sigurni da sam pogrešila doktora?!

Tri moguća načina izlaska iz krize u Srbiji: • Autobuska stanica, • Železnička stanica, • Aerodrom.

Žao mi je što sam te ostavila kada sam ti bila najpotrebnija, ali ti znaš da te ja volim najviše na svetu. Ljubi te tvoja pamet.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Došao Ciga da polaže vožnju pa ga na ispitu pita pandur: • Reci mi Cigo šta je to: stoji na raskrsnici i reguliše saobraćaj? Ciga se zamislio pa pita pandura da mu nekako pomogne pošto mu je na vrh jezika. Na šta će pandur: • Imaš crveno, žuto i zeleno. Ciga se premišlja pa odjednom odgovori: • Drug milicajac, da nije ŽUTO?

Kako Haso prevodi skraćenicu DNK? • Da nije komšijino?

Putujući trgovac kuca na vrata. Otvara mu klinac sa cigaretom u ustima i čašom viskija u ruci. Trgovac ga upita: • Zdravo, mališa. Jesu li ti tu mama i tata? • A šta misliš?