VICOTEKA

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga:
• Je li, ti mali, kako se zoveš?
• Ja sam Zeka.
• Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti.
Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je:
• A kako se ti zoveš?
• Ja sam Lija.
• Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti.
Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita:
• Kako se ti zoveš?
• Nilski konj.
• Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana.
A nilski konj će ljutito:
• A da ja tebe sad naguzim?!
Lav će na to:
• Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Jedi šta god želiš, a ako se ljudi budu smejali tvojoj kilaži, pojedi i njih!

Došao mucavac u pet šop i pita:
• Kkolllliko kooošššttta ovvvaaaj pa-pa-paaapppagggaj?
Prodavac mu kaže:
• 50 evra!
Mucavac:
• Uuuuu skkkkuppppo, skkkkuppppo.
A papagaj će:
• Šta bre skupo, vidiš da pričam bolje od tebe!

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu:
• Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Šta kaže ljudožder kad vidi trudnicu?
• Vidi kinder jaje!

Ulovili meda i zeka zlatnu ribicu, pa ribica kaže da će svakom ispuniti 3 želje ako je puste. Meda se isprsi:
• Ja ću prvi, ja sam veći. Hoću da se svi medvedi u šumi pretvore u medvedice!
Zeka:
• Hoću motor.
Meda:
Hoću da sve medvedice budu lude za mnom!
Zeka:
• Kad već imam motor, daj mi i kacigu.
Meda:
Hoću da imam najvećeg đoku u šumi!
Zeka sede na motor, krenu polako i iz daljine viknu:
• Hoću da meda bude peder!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Koji čovek pleni svojim pojavom?
• Sudski izvršitelj.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj:
• Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila!
• Ma, meni se baš ti sviđaš.
• Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela!
• Ali, ti si baš sladak i ukusan.
• Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk!
• Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može!
Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu.

Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.