VICOTEKA

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga:
• Je li, ti mali, kako se zoveš?
• Ja sam Zeka.
• Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti.
Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je:
• A kako se ti zoveš?
• Ja sam Lija.
• Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti.
Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita:
• Kako se ti zoveš?
• Nilski konj.
• Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana.
A nilski konj će ljutito:
• A da ja tebe sad naguzim?!
Lav će na to:
• Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata:
• I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Mujo i Fata jedu škampe, a Fata se isfleka:
• Juuu, izgledam ko svinja! - zaprepasti se Fata.
• A još si se i isflekala! - odbrusi Mujo.

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita:
• Gde je Fata?
• Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo.
Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji:
• Imate li kakav nož?
Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata:
• Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor.
Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima:
• A da nemate možda sekiru?
• Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno.
• Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Čovek donosi TV u servis:
• Ej majstore, doneo sam ti TV, ima tona ali nema slike, šta može da bude?
• Paaa, može da bude radio!

Razgovaraju dva policajca:
• Šta bi ti više voleo da budeš, glup ili ćelav?
Drugi će na to:
• Pa ja bih više voleo da budem glup.
• Što? – pita onaj prvi.
• Pa ne vidi se na prvi pogled.

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji:
• Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna.
• Ne znam šta?
• Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ...
• I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga.
• Pa, ... malo je slan za moj ukus.

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Šeta mlada dama pijacom i pita baku prodavačicu:
• Pošto su krastavci?
• 100 dinara – kaže baka.
• A paradajz?
• 150.
• A spanać?
• 250.
• Jao, baba, sve ti je mnogo skupo – kaže mlada dama.
• Nije kćeri, nije ... no si se ti loše udala – kaže baka.