Poješću te sutra

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga: • Je li, ti mali, kako se zoveš? • Ja sam Zeka. • Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti. Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je: • A kako se ti zoveš? • Ja sam Lija. • Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti. Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita: • Kako se ti zoveš? • Nilski konj. • Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana. A nilski konj će ljutito: • A da ja tebe sad naguzim?! Lav će na to: • Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Pita ekipa RTS-a cigu: • Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića? • Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ... • A kako vam je sada? • Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Tužila Persa Lalu za silovanje. Na sudu priča: • Strovalio me s leđa ... pa izvadio đoku ... • To ne može da stane u zapisnik, izvadio je, hoćete reći, penis. • Da. Strovalio me u bašti, pa izvadio ono ... ono, gos'n sudija, što ne može u vaš zapisnik da stane, ali može u moju pičku!

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Posle celodnevne vožnje kolima, stranac dođe u pola noći u hotel na Crnogorskom primorju. Prijavi se, uzme ključeve od sobe i zamoli na recepciji da ga probude sutra u pola osam jer ima važan sastanak ... Sutradan zvoni telefon i bude ga: • Jeste li Vi naručili buđenje u pola osam? • Da, jesam. • Pa, ustaj jado, već je jedanaest!

• Otvarajte, policija! • Nismo naručili policiju, nego kurve! • Pozvali su nas iz vašeg komšiluka! • Komšije pozvale, komšije neka vas jebu!

Zašto se u Crnoj Gori desio zemljotres? • Crnogorac uzeo lopatu u ruke, a zemlja se nasmejala.

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita: • Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu. • To je škola. • A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke. • To su učenici. • A gde smo mi, nastavnici i učitelji? • Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Zvoni zvono na interfonu: • Ko je? • Majstor za prozore! • Ali, ... ja upravo imam majstora?! • Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

• Kume zdravo. šta radiš? • Ništa kume, tu nešto sa decom. • Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada? • Prodajem ga kume, što pitaš? • Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije? • Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje. • A jel' bi mogao da mi ga daš na rate? • Kako to misliš? • Recimo, na odloženo, jedno godinu dana. • Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ... • 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja? • Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana. • E, kume, samo još nešto da te pitam? • Kaži? • A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...