VICOTEKA

Perica se obraća ocu:
• Tata, kupi mi iPhone.
• Reci magičnu reč.
• Valentina.
• Koja Valentina?
• Tvoja ljubavnica.
• Koji iPhone želiš?

• Draga, pozvao sam direktora na večeru.
• Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška.
• Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak!
Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče:
• Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem?
• Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Ko umre na jesen, za njega nema zime!

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu:
• Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica.
• Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku:
• Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir?
Žika će na to:
• Odličan je, zaklanja ti celo lice!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

• Perice, nabroj mi 3 poznate ličnosti.
• Zidane, Beckham, Ronaldinho ...
• Dobro, a šta je sa Mozartom, Da Vinchijem ...?
• Pa učiteljice, ne poznajem baš najbolje rezervne igrače.

Policajac zaustavlja auto koji je jurio preko brzinom većom od 150 km na sat:
• Gospođo, da li znate da ste prekoračili dozvoljenu brzinu?Gospođa koja ima 85 godina, mirno odgovara:
• Znam sine, ... ali ja moram da stignem na odredište pre nego što zaboravim gde sam krenula ...

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Pričaju dva starija Crnogorca:
• Kako ti je u penziji?
• Ma, bez veze, ... isto radim, a manja plata.

• Cigo, a što viriš u kupatilo?
• Gledam ženu kako se kupa!
• Pa zar nikad nisi video svoju ženu golu?
• Jesam, al' je nikad nisam video da se kupa!