Naša slova

Ulazi čovek u servis mobilnih telefona i kaže: • Daj molim te, hitno mi ugradi č,ć,š,đ,ž slova u telefon, za malo ne ubih ženu i kuma! • Kako? - upita serviser. • Ma moja žena, frizerka, šalje mi poruku: "Imam dva sisanja, i satiranje - zakasnicu kuci...!" - a posle pola sata šalje mi kum poruku: "Jao kume, ala kuma dobro sisa...!"

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime. • Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini. • Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe. • A zašto bi joj ti sad menjao ime? • Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Bio Ciga u ratu i stavili ga u rov. Iz rova svi pucaju, samo Ciga leži u rovu i ne diže glavu. Pita ga kapetan: • Cigo, što ti jedini ne pucaš? A Ciga mu kaže: • Gospo'n kapetan, ja ih tol'ko mrzim da ne mogu očima da ih gledam!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Kada si sudbinski vezan za neko ime: • Otac mi se zvao Laza • Ženi trudnoću vodio Laza ginekeolog • Sin mi se zove Laza • Omiljeni mesar u kasapnici preko puta zove se Laza • Ustanova iz koje ovo pišem zove se Laza ...

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici: • Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli? • Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona. • Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima? • Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

SMS prepiska: • E matori, javi se kada vidiš poruku. • Evo me, reci. • Nisi zaboravio da si mi dužan pare? • Ne brate, nisam, pamtiću to do kraja života.

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, čuje to, pa upita: • Šta je majstore, opet si nešto zabrljao? Majstor mu odbrusi: • Ja kad bešto zabrljam, ja to i popravim, a ti kad nešto zabrljaš, zatrpaš zemljom.

Kako se zove medved koji je trenirao Kung Fu? • Griz Li.

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!