VICOTEKA

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!

Imao Piroćanac tri sina, pa dvojicu isprati u beli svet da zarade neki evro. Posle tri godine, dolaze ta dvojica vozom, a na stanici ih čekaju tatko i najmlađi brat, zarasli u brade. Oni kad ih videše, udriše u kukanje pa pituju:
• Kuku, tatko, da neje majka umrela?
A tatko će:
• Neje, majke vi ga, nego zašto ponesoste oba žileta, kad otidoste!?

Pita mali Ciga svoju majku:
• Mamo, mamo, kako sam se ja rodio?
A majka će:
• Pa, ... ja i tata smo legli da spavamo ... i ujutru, kad smo se probudili, ti bio ispod ćebeta.
Sutradan se mali Ciga budi i vidi bubašvabu u svom krevetu i kaže joj:
• Imaš sreću što sam ti ćale, inače bih te sad zgazio!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Dolazi Mujo kasno s posla i odmah sa vrata viče Fati:
• Fato, bona, napaljen sam do bola, ima da se seksamo celu noć!
Spreme se oni u krevet i krene Mujo na posao .... Drugo jutro budi se Fata, proteže se i gurne Muju:
• A jesam se naspavala ... Mujo, bolan, do kad si ti jebav'o?

• Bolovi koje osećate u nozi isključivo su stvar godina.
• Ali doktore, i druga noga mi je isto toliko stara, ali me ona ne boli.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Zar tvojoj ženi ne smeta što si toliko niži od nje?
• Ma jok, popnem se na novčanik i sve dođe na svoje mesto.

Sine, kako je bilo na ispitu?
• Pobožno.
• Kako to?
• Fino, profesor pita, ja se krstim - ja odgovorim, profesor se krsti.

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Perica:
• Ćale, ko jebe, onaj gore ili dole?
Ćale:
• Onaj gore, sine.
• E da vidiš kako je keva izjebala poštara jutros!

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!