VICOTEKA

Crnogorac razgovara sa ocem i kaže:
• Ja sam rešio da napustim fakultet za elektrotehniku, dosta je bilo ovih 10 godina, prelazim na medicinu.
Otac mu odgovara:
• Ti kako hoćeš, ja i deda ostajemo!

Šta je to: krv pije, vampir nije; ima krila, a ne leti!
• Ulošci.

Dođe Mujo pijan kući i odjednom se čuje: 'BUUUM'. Pita Fata:
• Mujo, šta je to palo?
• Kaput - odgovori Mujo.
• Kako se kaput toliko čuje?
• Bio ja u njemu!

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom:
• I, šta se desilo?
• Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Kaže Perica ocu:
• Tata, na vratima je neki čovek. Traži dobrovoljni prilog za bazen.
• Dobro, daj mu čašu vode.

Zapamtite: Kada kupujete bombonjeru, najvažniji su izgled i dobar najlon. ... Ipak će obići dosta kuća.

Žena zove telefonom bivšu ženu svoga muža:
• Čuj ... je l' ovaj moj hrkao dok je živeo sa tobom?
• Jeste.
• Pa šta si ti tada radila?
• U početku sam ga budila ...
• A posle?
• Posle sam mu spakovala kofere i poslala ga tebi ...

Zašto Piroćanac sve piše malim slovima?
• Da ne troši mastilo.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šta je to peh?
• To je kad posadiš pet hektara duvana, bude odlična berba, a žena popuši komšijin.

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!