VICOTEKA

Šiša Mujo na Baščaršiji mušteriju, a Haso proviri, pa pita:
• Jel' gazda Mujo, kad bi me mog'o ošišat'?
• Za dva sahata, neb' moglo prije.
• Hajd' uzdravlje!
I nema Hase dva dana, a onda opet ista priča ...
• Za sahat i po dođi - veli mu Mujo.
Opet ga nema koji dan, pa kad dođe ponovo će:
• Kad bi moglo?
• Za sahat. - odgovori Mujo.
Ode Haso, a Mujo zovne šegrta:
• Kemo, sine, deder vidi kud ide ova budala, kad se ni jednom ne vrati na
šišanje.
Ode Kemo i vrati se, a sve se smijulji ...
• Đe ode, Alaha ti, ona budala?
• Kod gazdarice, gazda.

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici:
• Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće!
• Hoću, sačekaj samo malo!
Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita:
• Pa, gde si bio?
• Išao sam kući po pidžamu!

Pita kokoška petla:
• Zašto druge seksaš, a meni samo čupaš perje?
• Pa, ... tebe želim golu!

Pita Perica tatu:
• Tata, kako leti avion?
Tata odgovara:
• Ne znam.
Perica opet pita:
• A tata, koliko je zemlja velika?
Tata odgovara:
• Ne znam.
Perica opet pita:
• A kako nastaju oblaci?
Tata odgovara:
• Ne znam?
A Perica opet pita:
• Tata, ljutiš li se ti što ja tebe svašta pitam?
Tata ponosno odgovara:
• Naravno da ne, kako bi inače naučio?

Šta radi Čak Noris na Novom Beogradu?
• Beži iz Zemuna!

Vrati se Lala kući i zatekne Sosu golu na krevetu.
• Iju, Soso, pa šta radiš tu gola?
• Pa, eto, kad nemam šta obući - odgovori Sosa.
• Kako nemaš, vid' ovi' 'aljina!
Otvori Lala orman i počne da nabraja:
• Vidi ih: jedna, dve, tri... zdravo, komšija ..., četiri, pet ...

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smejali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smeju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smeje. Pitaju ga ostali:
• Šta je, medo, što se smeješ?
Meda će:
• Ala je bio dobar onaj lijin!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

• Ej dečko!
• Briši, imam devojku ...
• Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

• Šefe, kada će ženidba?
• Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ...
• Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!?
• Što? Pa, nisu to moje sestre  ...

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj:
• Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila!
• Ma, meni se baš ti sviđaš.
• Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela!
• Ali, ti si baš sladak i ukusan.
• Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk!
• Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može!
Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu.

Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.