VICOTEKA

Sedi deka u parku i nailazi plavuša sa velikim grudima. Zaustavi je deka i pita:
• Sme li deka da pipne malo?
Plavuša odgovori:
• Beži bre, matorčino!
• Daće deka deset evra.
• Ma, beži bre, matorčino perverzna!
• Daće deka 50 evra.
• Beži bre, deda! Idi spavaj!
• Daće deka 100 evra.
Plavuša razmisli, pa odluči da dozvoli deki da pipne za 100 evra.
• Ajde, - reče ona i izvadi sise.
A deda će:
• Ma šalio se deka.

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Hvalio se Amerikanac Bosancu kako ima ranč koji je toliko veliki da ne može tri dana da ga obiđe autom.
• Imao sam i ja taki auto, pa sam ga prodao - odgovori Bosanac.

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Mujo radi kao prodavac u salonu polovnih automobila:
• Da li vam mogu pomoći gospodine?
• Kupio bih ovog golfa jedinicu!
• Haso, jarane, nisam te prepoznao koliko si smršavio.
• Doktori mi daju još najviše mesec dana života.
• Što onda kupuješ taj sjebani auto?
• Uvek sam ga želeo, koliku garanciju daješ?
• Ih, jarane, za tebe doživotna!

• Gde stanuješ, mali? – strogo upita policajac malog Pericu, koji je loptom razbio komšijin prozor.
• Nigde – pokušava mali Perica da se izvuče.
• A ti? – upita policajac Ivicu, koji je igrao fudbal sa Pericom.
• Odmah pored njega - odgovori Ivica.

Razgovaraju dve gluve babe:
• Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak?
• Ma jok, bre, danas je četvrtak.
• A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Nađu časne sestre zanemoglog stranca ispred manastira i unesu ga unutra. Sutradan jedna ode da ga obiđe, kad on leži go. Pita ga ona šta mu je to između nogu.
• Drvo života, - reče on, - uzmeš ga u ruke, masiraš i videćes kako raste.
Kad drvo poraste, on joj reče da sedne na njega i da skakuće. Kad se to završi ... ode časna sestra i sve ispriča drugoj.
• Ala, laže, - veli ova druga, - meni je rekao da je frula, ... duvala sam dva sata, ali nikako da zasvira!

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.