VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, zašto rode putuju u Afriku?
A Perica odgovara:
• Da bi i crnke rađale decu!

Supruga može da bude lepa, prava domaćica i dobra majka, a ako njen muž veruje da je on gazda u kući - onda je i pametna!

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan:
• Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna!
Na to će onaj drugi:
• To je moja žena!
• Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao!
• Eh, tebi je žao!

Muž dobacuje svojoj ženi iz radne sobe:
• Draga, jesi li ti možda promenila lozinku na kompjuteru?
• Jesam!
• Možeš li mi reći koja je?
• Da, datum kada smo se upoznali.
• Kučka ...

Idu policajac i plavuša plažom. Plavuša ugleda galeba, pa kaže:
• Dragi, vidi, ... to je roda.
Policajac joj kaže:
• Nije to roda, to je galeb, od njega se prave čokolade.

Nakon kongresa lekara, jedan doktor 'zaglavio' u hotelskoj sobi sa nekom koleginicom. Nakon što su završili, on upali cigaretu i kaže:
• Po veštini tvojih ruku, tvoja specijalnost je verovatno ginekologija.
• Tačno, a ti si kolega, verovatno, anesteziolog.
• Pa kako si samo pogodila?
• Nisam ništa osetila.

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Zaustavi policajac vozilo i kaže vozaču:
• Pijan si.
• Nisam. - odgovori čovek.
Policajac kaže:
• Crvene su ti oči.
A vozač će:
• Pa, ako ćemo da se vređamo, i tebi su klempave uši.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli:
• Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ...
Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži?
• Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru.
Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još:
• Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge.
Časna sestra odgovori:
• Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.