VICOTEKA

Nosi Haso ormar uz stepenice i sreće komšiju. Komšija ga upita:
• Haso, gde ti je Mujo, da ti pomogne?
• Evo ga unutra, nosi fioke.

Vode ljubav Mujo i Fata. U zanosu strasti Mujo joj gurne u uvo, a Fata će:
• Nemoj, bolan Mujo, ogluveću!
• Ma kad nisi zanemela, nećeš ni ogluveti!

Bili Mujo, Haso i Suljo u pustinji i napadne ih zmaj. Uspeju nekako da se sakriju ali baš kad su mislili da su gotovi, pojavi se niotkuda čarobnjak i kaže im:
• Ja ću uništiti zmaja samo ako svi izvadite vaše "alatke" i ako sve tri "alatke" daju zajedno 100 cm, tad ćete biti spašeni.
I Mujo prvi izvadi "alatku", kad ono - 49cm, izvadi i Haso, dužina 50 cm, a izvadi i Suljo, kad ono, dužina samo 1 cm, ali ipak zajedno daju 100 cm. Čarobnjak uništi zmaja i krenu sva trojica kući. Mujo i Haso počeli da se hvale, govoreći kako oni imaju najveće zasluge zato što su spašeni, usput se smejući Sulji, a Suljo uzvrati:
• Rugajte se vi meni, ali da se meni nije dig'o, vi bi sada bili mrtvi ...

Pričaju dvojica komšija:
• Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu?
• Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti:
• Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih!
Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Ništa se ne desava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Opet se ništa ne dešava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Tek odjednom začu se glas iz žbunja:
• Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Ode ciganin kod doktora da traži pomoć i kaže:
• Ajd' bre, doktore, pomagaj, ljubim ti tebe. Mnogo kašljem!
Doktor ga pita:
• Pa je l' suvo?
• Ne bre s' uvo, majke ti ga glupave, s' usta!

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?

Pita učiteljica:
• Perice, zašto juče nisi bio u školi?
Perica odgovori:
• Izvolite, mama je napisala opravdanje.
Učiteljica ponovo pita:
• A šta ti je bilo?
• Ne znam, nisam pročitao šta je mama napisala.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.