Personal assistant

• Radiš li ti nešto? • Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”! • `Ajde, kaži ti to po naški. • Dodajem alat majstoru ...

Sretnu se dve Mostarke, pa kaže jedna drugoj: • Šta je bona, što me ne pitaš šta ima ... • Pa šta ima? • Ma šuti bona, ne pitaj me ...

Došla Fata kući nakon dugo vremena, pa je Mujo upita: • Gde si do sada? Fata odgovara: • Zajebala sam se! Mujo je pita: • Kako si se zajebala? Fata odgovara: • Onako kako se ti zakartaš.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra: • Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu. • Nemamo, snaho! Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo: • Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo? A otac mu odgovara: • Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Plivaju Mujo i Haso Tihim okeanom kad odjednom Haso se počeo daviti. Viče Haso: • Upomoć, Mujo, upomoć, udaviću se! Na to će Mujo: • Pssssst, ovo je Tihi okean.

Pacijent kaže medicinskoj sestri: • Ne želim da ozdravim, želim što duže da vas gledam ... • I nećete ozdraviti. Doktor je takođe zaljubljen u mene, a jutros je primetio kako me gledate!

Idu dve čačkalice ulicom i vide iglu. Kaže jedna čačkalica onoj drugoj: • Vidi Robokap!

Kako reaguju supruge različitih nacionalnosti kada ih muževi zateknu sa ljubavnikom? Engleskinja: • Dragi, budi džentlmen i izađi dok se mi obučemo! Francuskinja: • Dragi, pridruži nam se, veselije je u troje! Srpkinja iz Pomoravlja: • Milisave, ti li si? • Ja sam, Živadinka, nego koj! • Ama, Milisave, jesi li to sigurno ti? • Ja sam, Živadinka, sad ćeš da vidiš svog boga ... • Ama, Milisave, ako si to ti, kuj je onda ovaj na mene?!

Razgovara majka sa sinom Zemuncem: • Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu! • Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Nađu časne sestre zanemoglog stranca ispred manastira i unesu ga unutra. Sutradan jedna ode da ga obiđe, kad on leži go. Pita ga ona šta mu je to između nogu. • Drvo života, - reče on, - uzmeš ga u ruke, masiraš i videćes kako raste. Kad drvo poraste, on joj reče da sedne na njega i da skakuće. Kad se to završi ... ode časna sestra i sve ispriča drugoj. • Ala, laže, - veli ova druga, - meni je rekao da je frula, ... duvala sam dva sata, ali nikako da zasvira!