VICOTEKA

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac:
• Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi!
Francuz:
• Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako!
Turčin:
• Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti!
Bosanac:
• Ja sam ponosan na sebe!
Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju:
• A zašto?
• Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Rešio sam da, konačno, nešto promenim u svom životu. I tako, ... odem i promenim pet evra.

Uđe Piroćanac u frizerski salon i pita:
• Majstore, pošto šišanje?
• Sto dinara.
• A brijanje?
• Pedeset.
• Obrij mi glavu.

Pričaju dva Ciganina preko mobilnih telefona:
• Čuj brate, nemoj da prićaš po ciganjski, ... će nam naplatu roming!

Titanik tone. John pita:
• Koliko je do zemlje odavde?
Jack mu odgovara:
• 1 kilometar.
John skoči u more i pita:
• U kojem smeru?
Jack mu dobaci:
• Prema dole!

Došao Haso kod zubara i objašnjava da ima nesnosne bolove u jednom zubu kada god jede marmeladu. Zubar kaže da se zub može popraviti i da ga ne treba vaditi. Haso ni da čuje, ili vađenje, ili ide drugom zubaru koji će to da uradi. Zubar na kraju pristane i uradi šta je Haso hteo, izvadi mu zub. Haso ga zamoli da mu da izvađeni zub, a zubar u čuđenju pita:
• Šta će ti zub?
• Da ga bacim u WC šolju, ... nek' jede govna kad neće marmeladu.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Pita Sosa Lalu:
• Lalo, kada bi znao da ti je ostalo još samo pola sata života, šta bi radio?
• Ta, vodio bih ljubav sa tobom, Soso!
• Lepo, a ostalih 25 minuta?

Gledam ljude oko sebe i mislim se ... Adame bolje da si otreso jabuku nego Evu.

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka.
• Našao sam ga na ulici!
• Pa zašto ga nisi odneo policiji?
• Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica.
• Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?.
• Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".