VICOTEKA

Idu dve puške ulicom i pucaju od smeha.

Razgovaraju Bosanac i Slovenac:
• Naše žene, kad dobiju jabuku, naprave kolač od jabuke, a vaše, Mujo?
• Naše kad dobiju šljivu, rade sve što treba, jarane.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sin pita Radašina:
• Koje su boje šljive?
• Plave.
• Pa, zašto je ova crvena?
• Zato što je zelena!

Hvali se Amerikanac Bosancu kako njegova država stalno  napreduje, kako se kod njih sve bolje i bolje živi, pa kaže:
• Evo već sutra mi ćemo živeti bolje nego danas.
A Bosanac mu odgovara:
• Nije to ništa, mi već danas živimo bolje nego što ćemo živeti sutra!

Perica priča Stevici:
• Moj deda je 1941. skinuo nemačkog pilota vilom za seno!
• Sa neba? - iznenadi se Stevica.
• Ma, jok bre, ... sa babe ...

Baba kaže dedi:
• Deda, idem malo da se prošetam, da li da obučem brus?
Deda:
• Obuci, blato je ...

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
• Čoveče, šta se desilo?
• Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao.
Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je:
• Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao.  Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je:
• Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Za 30 godina braka Fata priredila Muji večeru. Kaže Mujo:
• Fato, dušo, što si nam napravila za godišnjicu?
• Ćevape - kaže Fata i iznese pred njega.
Mujo ostane u čudu: na tanjuru velika lepinja, dobro namočena i u  njoj samo jedan mali ćevap.
• Pa šta je ovo bona, samo jedan mali ćevap u ovol'koj lepinji!?
• Eto, da vidiš kako je meni bilo 30 godina s tobom!

Koje je boje Kinez kog su kleštima uhvatili za jaja?
• Vrišteća žuta!

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!