VICOTEKA

Koji čovek pleni svojim pojavom?
• Sudski izvršitelj.

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha:
• Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar.
• Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Ćerka odluči da upozna roditelje sa svojim dečkom na večeri. U jednom trenutku, k’o iz topa, otac pita dečka:
• Je li klipane, osim što uništavaš život moje ćerkice, čime se još baviš?
• Ah, ničim, živim od danas do sutra, od kafane do kafane, zajebavam se i tako ...
Tada će majka:
• Pa hvala Bogu, tako će i naša ćerka imati vremena da nađe drugog.
Na to će ćerka:
• Neću imati vremena, mama, trudna sam.

Pitaju Cigu:
• Šta bi radio da imaš milion evra?
Ciga će:
• Čuj radio, ... Uživao bih, čoveče!

Koji je najbrži put do srca muškarca?
• Pravo kroz grudni koš.

Mama kaže Perici:
• Sine, lepa ti je devojka!
• Hvala mama, a nije ni skupa, 50 eur na sat!

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne:
• Op!
Za njim će i crkvenjak:
• Op!
Uđe druga vernica, a pop opet:
• Op!
Crkvenjak odmah:
• Op!
Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak:
• Op!
A crkvenjak će:
• Op, op!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

Sećas se kada smo bili deca, kada smo se vozili u automobilu, i kad sam ja izbacio guzicu kroz prozor, a ti glavu, i svi su mislili da smo blizanci!