VICOTEKA

Kaže Perica mami:
• Mama, tata je opet pijan.
• A otkud ti to znaš?
• Pa, eno ga, brije ogledalo.

Otišli Mujo i Haso na kampovanje u šumu. Pala je noć i Mujo legao da spava, a Haso gura neku betonsku cev u šator.
• Šta će ti to - pita ga Mujo.
• Poslužiće mi kao jastuk - kaže Haso.
• Biće ti tvrdo.
• Ma neće, napuniću je lišćem!

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Dođe Mujo pijan kući i odjednom se čuje: 'BUUUM'. Pita Fata:
• Mujo, šta je to palo?
• Kaput - odgovori Mujo.
• Kako se kaput toliko čuje?
• Bio ja u njemu!

Došao Crnogorac u Podgoricu na pijacu pa pita prodavačicu:
• Pošto su ti paprike?
Kaže ona:
• Dva evra.
• A da ti nijesu punjene?

Kada ste u govnima do grla, važno je da vam kolena ne klecaju.

Pitaju Cigu:
• Jesi li čuo da u se u nedelju ujutro u 3h mora vratiti sat?
Ciga:
• `Bem ti kamere i ko ih izmisli ... Dobro, vratiću ga odakle sam ga ukrao!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu:
• Hoćeš li jedan šamar?!
• Neću! - odgovori uplašeno veverica.
Juri zeka dalje, pa vidi medu:
• Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno.
• Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom.
• Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Predao Lala mleko i jave mu iz mlekare da su mu napokon platili. Zovne on bankarsku službenicu u osam ujutru i pita:
• Dobro jutro, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun?
Bankarska službenica proveri i potvrdi:
• Jesu, gospon Lalo!
Zove Lala svaki sat do kraja radnog vremena i isto pita:
• Dobar dan, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun?
Iznervirana službenica banke u četiri posle podne nakon desetog poziva izdere se na telefon:
• Jesu Lalo, pa rekla sam ti već deset puta! Nemoj biti dosadan!
Lala se veselo nasmeja i odgovori:
• Ta, to ja samo da vidite kako je nama kad nas zovete za kredite!