VICOTEKA

Vozi pop auto i naiđe na mrtvo magare koje leži na putu. Stane, nazove policiju i kaže:
• Alo, ovde pop Milojica, imate jedno mrtvo magare na putu pa zovem da ga maknete, da se neko ne bi slupao.
Policajac je hteo da se našali pa upita popa:
• Aha pope, jesi li mu očitao molitvu?
A pop će njemu:
• Nisam, sad ću, nego sam hteo prvo rodbini da javim!

Pesimista vidi samo tamu u tunelu. Optimista vidi svetlo na kraju tunela. Realista vidi da je to svetlo u stvari voz. A mašinovođa vidi tri idiota na pruzi.

- Zašto hleb izgori?
- Zašto zub zaboli?
- Zašto devojka zatrudni?
• Zato što se ne izvadi na vreme!

Idu dva policajca Slavijom mrtvi pijani i vide slobodan taksi, pa pitaju taksistu:
• Koliko tražiš da odvezeš tri osobe od Slavije do Karaburme?
Taksista odgovara: 
• Ali ... vas je dvojica!
Jedan policajac će na to:
• Pa, zar ti ne ideš s nama?!

• Znaš, ... ima nečeg erotskog u tebi.
• Stvarno?
• Da, ... glup si kao kurac.

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže.
• Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara.
Perica odgovara:
• Malo je to ćale, komšija daje dve  hiljade da ne sviram.

Pitali Cigu:
• Šta mislite o sterilizaciji pasa lutalica?
Ciga:
• Ako, ako, treba da se svim kučićima povadu zubi.
• Znate, nije baš sterilizacija to što vi navodite.
• Ama znam brate, al' neće mene pseto da jebe, neg' da me ujede!

Ko se na "volim te" opeče, i u "sviđaš mi se" duva!

Pita Mujo Fatu:
• Da li bi spavala sa mnom za 1.000 evra?
• Pa, kad razmislim, bih!
• A za 10 evra?
• Kako se usuđuješ?! Šta ti misliš, ko sam ja?!
• To smo već utvrdili, sada se samo cenkamo!

Otišla Fata kod doktora i kuca ona na vrata. Otvara čovek u belom odeliu i pita je:
• Gospođo, šta Vam treba ...?
Fata kaže:
• Ne može me muž zadovoljiti nikako ...
• Lezi ti samo na krevet i skini se.
Počeo on "raditi" pa pita:
• Je li bolje sad ...?
• Nije.
Zove on drugog, trećeg, četvrtog, petog ... pa pita:
• Je li sad bolje?
Fata:
• Nije!
• Ne znam onda gospođo, sad će doktor doći, nek' on vidi šta je, mi smo ovde moleri ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...