Mocart izmislio kladionice

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

Kaže čovek prijatelju: • Nisam rekao ni jednu jedinu reč ženi već nedelju dana! Prijatelj ga pita: • A zašto? Ovaj mu odgovara: • Pa, nisam hteo da je prekidam!

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše: • Dva puta sam te upozorio!

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita: • Ko si ti? Opiši se! • Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka. • Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi. • A ko si ti? - upita zeka. • Crn sam, kradem kokoške i smrdim. • Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Majka šiša sina, a on opirući se viče: • Neću frizuru kao tata! • Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Svaki novi dan je nova šansa ... da nešto sjebem!

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj: • Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila! • Ma, meni se baš ti sviđaš. • Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela! • Ali, ti si baš sladak i ukusan. • Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk! • Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može! Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu. Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.

Šta se digne muškarcu kada padne sa osmog sprata? • Spomenik.

Otvaram paštetu, ... neko zvoni na vrata, ... jebote, pa nije valjda Vučić doš`o na otvaranje?!

• Mujo, zašto ti je plavo čelo? • Kad god pogledam dobru žensku, mali poskoči i udari me po čelu! • Daj ne seri, ... pa koliki ti je? • Još malo pa će sedam godina ...

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče: • Tajo, tajo, udajem se! Lala se zbuni i upita: • Ta za koga se udaješ? Anđelka veselo reče: • Za Spiru iz tvoje firme! Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče: • Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te! Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata: • Tajo, tajo, udajem se! Lala za svaki slučaj upita: • Ta za koga sad? Anđelka veselo ispali: • Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme! Lala se opet počeša i reče: • Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi! Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve: • Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca! Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče: • Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!