VICOTEKA

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

• Tata, zašto su prezervati pakovani u kutije po 3, 6 i 12 komada? - upita Perica oca.
• Sine, oni po tri su za srednjoškolce. Jedan za petak, jedan za subotu i jedan za nedelju. Oni po šest su za studente, dva za petak, dva za subotu i dva za nedelju. A, oni po 12 komada su za oženjene, za svaki mesec po jedan.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Otišli zec i zečica u cirkus. Gledaju oni mađioničara kako izvodi trik, izvlači iz šešira jednog malog zeca, pa drugog, pa trećeg, ... Tek će na to zečica zecu:
• Nije loše, ali meni se više sviđa kako mi to radimo!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• I, majstore, kakve su vesti?
• Ovako, imam dobru i lošu vest!
• Uf, 'ajde daj prvo lošu.
• Mora ceo motor da se menja!
• A dobra vest je ...?
• Prošla me je prehlada!

Dolazi Mujo kući i vodi ovcu na uzici. Gleda ga Fata i ne može da veruje.
• Vidiš – kaže Mujo – šta ja moram da jebem zato što tebe stalno boli glava!
• Ali, Mujo ... – pokuša Fata da kaže nešto.
Mujo je pogleda i reče:
• Ne govorim, bolan, tebi, već njoj!

Otac kupi robota koji ti opali šamar ako lažeš. Odluči se da ga isproba za vreme večere. Otac:
• Sine gde si bio pre podne?
Sin:
• U školi, tata.
Robot opali šamar sinu. Sin:
• OK, bio sam kod prijatelja, gledali smo DVD.
Otac:
• Šta ste gledali?
Sin:
• Kung Fu Pandu.
Robot opet opali šamar sinu. Sin:
• OK, gledali smo pornić.
Otac:
• Štaaaa? Ja u tvojim godinama nisam znao ni šta je to.
Robot opali šamar ocu. Mama:
• Ha ha ha, ha vidi se da je tvoj sin.
Robot opali šamar mami.

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Pita mali Zemunac oca:
• Ej, ćale, š'a je to 'viluk'?
• Viluk? Ne'm pojma! 'De si to čuo, bre?
• U školi, ćale! Rekla učiteljica: Okačite jakne, 'nači, viluk!

Žena je otišla u Brazil na dvonedeljnu obuku na koju ju je poslala firma. Muž ju je odveo na aerodrom i poželeo srećan put. Žena je na to odgovorila:
• Hvala ljubavi, šta želiš da ti donesem kao poklon?
Muž se nasmejao i rekao je:
• Brazilku, he-he.
Žena ništa nije rekla i otišla je da se ukrca u avion. Posle dve nedelje, muž je otišao da je pokupi na aerodromu i upitao ju je:
• Kako ti je bilo na putu, srculence moje?
• Sjajno, hvala.
• A šta je s mojim poklonom?
• Kakvim poklonom?
• Pa, ... poklon koji sam ti tražio, znaš, ... Brazilku, he-he.
• Ah, to. Vidiš, učinila sam sve što sam mogla. Sad moramo da čekamo devet meseci da vidimo hoće li biti Brazilka ili ... Brazilac.