Mocart izmislio kladionice

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

Pijani Lala gladi ćelavog komšiju po glavi i kaže: • Komšija, glava ti je glatka kô zadnjica moje Sose. Komšija se pipne po glavi i kaže: • Ta, ko bi rekô, al' stvarno je tako.

Lalina tezga na pijaci. Prilazi gospođa i pita: • Lalo, jesu li ti krastavci veliki? A Lala odgovara: • Pa ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu.

Kada su se vratili u Srbiju mnogi su shvatili da je nostalgija ipak bolje rešenje.

Zašto nisu kremirali Đinđića? • Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

Zaposlila se plavuša kao čistačica u nekom velikom tržnom centru. Šef joj na odlasku kaže: • Nemojte zaboraviti da očistite i pod u liftu! • A, je l' na svakom spratu?

Dečko: • Hoćeš da snimimo reklamu za Lav pivo? Devojka: • Hoću. Kakvu? Dečko: • Ja te krešem, a ti vičeš toooo Laveee!

Jede policajac pljeskavicu. Nailazi mali dečak i pita ga: • Čiko, čiko, da li mogu griz? • Beži, mali, nije ti ovo griz nego pljeskavica!

Sedi Mujo u dnevnoj sobi i bleji u televizor, a njegov sin za stolom rešava domaće zadatke. Nakon par minuta sin upita: • Babo, možeš mi pomoći oko zadataka? Mujo se trgne i potvrdno klimne glavom: • Jašta ću! Da čujem. Klinac pročita zadatak: • Ibro je za rođendan kupio 17 litara soka, 7 litara su popili njegovi prijatelji, 3 litra je popio Ibro sa roditeljima. Koliko soka je ostalo, ako je nana popila još 2 litra? Konta Mujo, konta, i nakon pet minuta se oglasi: • Kažeš, mali se zove Ibro?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Živka nije bila zadovoljna ljubavnim životom sa Milojicom, pa je posetu sestri u Amsterdamu iskoristila da svrati do javne kuće: • Želim jednog visokog i kuratog crnog - rekla je odmah po ulasku! Naravno, pošalju joj crnca. Ulazi on u sobu i u ruci drži kitu, koja mu viri do ispod kolena. Živka se prenerazi, pa mu reče: • Joj gospodine, znate da ja imam slabo srce ... A on će njoj na to: • Ne brinite gospođo, kad dođemo do srca, zaobići ćemo ga!