VICOTEKA

Inteligencija je sve više veštačka, ali su budale i dalje 100% prirodne.

Žali se Fata prijateljicama:
• Moj Mujo konačno shvatio da se Zemlja okreće, ... eno ga sad stoji ispred kuće i čeka da naiđe Nemačka, ... da uskoči, ima tamo neku familiju!

Razgovaraju dve plavuše:
• A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to?
• Ne znam.
• Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan:
• Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima?
Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će:
• Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Negde u autobusu:
• Sine, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo, ja sam šofer ...

Danas me na ulici zaustavila neka lepa devojka, ima oko 25 godina. Ponudila mi je seks ali u zamenu za to morao bih da reklamiram neko novo sredstvo za čišćenje kupatila. Naravno, odbio sam, jer to nije moralno a i dokazao sam da imam jak karakter. Tako jak kao novi “Arf”, najbolje sredstvo za kupatilo. Sada i sa mirisom vanile.

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita:
• Zašto ne pišeš, Perice?
• Pa, čekam sekretaricu.

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Žali se Fata komšinici:
• Mujo mi post'o 300% impotentan.
• Kako 300% bona, jučer si mi rekla 100%.
• Pao je niz stepenice, slomio prste i pregrizao jezik.

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.