VICOTEKA

Inteligencija je sve više veštačka, ali su budale i dalje 100% prirodne.

Momak gleda prijateljicu i ne skida oči s nje. Ona mu reče:
• Ne gledaj me tako, znaš da moje srce pripada drugom.
On joj odgovori:
• Znam, ali imaš ti i drugih organa ...

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Zašto su tri praseta pobegla od kuće?
• Zato što su im roditelji svinje!

Pecao crnac i upecao zlatnu ribicu, a ona mu kaže:
• Pusti me, ispuniću ti jednu želju!
• Želim, želim, ... da budem beo! ...
... i zlatna ribica ga zaposli u pekari.

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom:
• Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina?
• Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi.
• Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita:
• Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu?
• Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ...
A Perica će na to:
• Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Dođe jedno jutro Perica sa modricom oko desnog oka u školu. Učiteljica kada ga vide upita šta mu se desilo, a Perica kaže:
• Sinoć mi legli da spavamo, a tata pita spavam li. Ja rekoh da ne spavam, a tata se naljuti i udari me pesnicom u oko.
Učiteljica mlada, pametna i sve joj bi jasno, pa poduči Pericu:
• Kada te tata večeras bude pitao ti samo ćuti i pravi se da spavaš.
Sutradan dolazi Perica sa modricom i oko drugog oka. Učiteljica se začudi pa ga upita šta je to, a perica objasni:
• Sinoć mi legli da spavamo, tata pita spavam li, a ja samo ćutim. Mama tada reče tati - 'Hajdemo sad!' - ja sam onda pitao - 'Gde ćete?'.

Pita mama Pericu:
• Kako je bilo na kontrolnom?
• Dobro.
• Šta ćeš dobiti?
• Neopravdani.

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Šta je to cunami?
• Puna plaža ljudi, a nigde žive duše!