VICOTEKA

Dođe pacijent kod zubara i on mu kaže:
• Sada vičite najglasnije što možete.
• Ali mene ništa ne boli.
• Znam, ali u čekaonici je gužva, a meni se žuri na utakmicu.

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Prodajem jeftina kola. Hitno.
Šifra: Dok se Jefta ne vrati.

Šapuće žena svom mužu:
• Sećaš li se, dragi, kako je grmelo i sevalo kad smo se upoznali?
• Da, sećam se. A ja nisam ozbiljno shvatio upozorenje!

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
• Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 500 dinara i kaže:
• Ni reči o ovome tvom ocu!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
• Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom:
• Znam pravu istinu.
Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče:
• Sine, ... zagrli tatu!

Dođe Perica kući, zatekne mamu kako oralno zadovoljava tatu i kaže:
• A mene ste vodili kod psihologa samo zato što sam sisao palac!

Ljubav je kao WiFi. Ne vidiš je, ali osetiš kada se izgubi konekcija.

Prilikom posete zatvorskoj jedinici neko dade Cigi list testere za metal i uveče Ciga sedne kraj prozora i polako gusla zaštitne rešetke. Primeti čuvar pa ga upita:
• Je li, Cigo, šta to radiš?
• Sviram, gospodine.
• Kako sviraš kad se ne čuje?
• Gospodine, čuće se sutra.

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Dve babe pričaju o unucima. Jedna kaže drugoj:
• Moj je unuk skroz pošizeo. Cele noći sedi pred kompjuterom, kuca po tastaturi, pa nešto priča kompjuteru i telefon nikad nije slobodan. Ništa neće biti od njega.
Na to druga baba kaže:
• Moj unuk će biti lekar ili pilot.
• Otkud znaš? - pita druga baba.
• Pa kad god uđem u njegovu sobu špricevi na sve strane, a on viče baba 'ajde da letimo.