Poklon od prošle godine

Jedne godine sam tašti za Božić kupio parcelu na groblju. Sledeće godine me je pitala šta sam joj sada kupio. Odgovorio sam joj: • Ništa gospođo, ni poklon od prošle godine niste iskoristili ...

Sedi Mujo u kafani i ispija pivo jedno za drugim. Ulazi Haso, seda za njegov sto i pita ga, u neverici: • Bolan Mujo, jesi li ti normalan, šta je ovo, šta će ti Fatina slika na stolu? Mujo ga pogleda i odgovori: • E moj jarane, to mi je alkotest! • Kakav alkotest, crni Mujo? • Pa lepo, kad mi se Fata počne sviđati, znam da sam mrtav pijan!

Mujo sav zadihan uleće kod doktora i viče još sa vrata: • Doktore, pomagaj, Fata ima temperaturu! Doktor ga pogleda preko naočara: • Je l' visoka? Mujo ga zbunjeno pogleda: • Jok, bolan, znaš moju Fatu, mogu joj burek sa glave jesti!

Oduševljena devojka pita dečka: • Da li je istina da radiš za televiziju? • Da, ostale su mi još četiri rate.

Išao Haso kod doktora da traži lek za ženu. • Šta joj je? – pita doktor. • Ne čuje dobro. • Koliko je oštećenje sluha? • Uh, ne znam tačno, ali ću ispitati. Vraća se on kući i još iz dvorišta pita: • Fatoooo, šta ima za ručak? Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita: • Fato, šta ima za ručak? Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita: • Fato, šta ima za ručak? Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita: • Fato, šta ima za ručak? • Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!

Ušao policajac u restoran. Pita on konobara: • Izvinite, služite li papke? A ovaj će: • Nama su svi gosti isti. Ne pravimo razliku!

Pita učiteljica Pericu: • Šta znaš o starim rimljanima? • Znam da su svi pomrli.

Srela se Fata u gradu s prijateljicom, a ova će odmah: • Fato, bona, znaš li da se priča da te Mujo vara? Fata slegne ramenima: • Znam, bona, znam i s kim, al ne znam, boga mi, s čim!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Učiteljica kaže: • Deco, danas ćemo učiti promenu glagola. Perice, ako ti pevaš, kako ćeš reći? • Ja pevam. • Pravilno. A ako tvoja sestra peva, kako se onda kaže? • Ne krekeći!