Bog sve vidi

Bog sve vidi, zato popovi voze kola sa zatamnjenim staklima.

Prodajem kuću u epicentru!

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica: • Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla. Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk: • Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu. Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac: • Idem ja da probam. Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne: • Dobio sam dozvolu, dobio sam! Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča: • Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Pitali Cigu: • Kako se ti, Cigo, slažeš sa svojom Milevom? • Dobro. Prvo ja slažem nju, pa ondak ona slaže mene.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!

Slika prva: Vozi se Tito vozom, odjednom voz stane a Tito izađe i pita mašinovođu: • Zašto je voz stao? • Druže Tito, nema više pruge! • Brzo zovite omladince i neka izgrade prugu! Slika druga: Vozi se Ante Marković vozom, odjednom voz stane a Ante Marković izađe i pita mašinovođu: • Zašto je voz stao? • Nema više pruge! • Brzo, skidajte prugu kojom smo prošli i postavljajte je napred! Slika treća: Vozi se Velja Ilić vozom, odjednom voz stane a Velja Ilić izađe i pita mašinovođu: • Zašto je voz stao? • Veljo, nema više pruge! • Ljuljajte voz, neka izgleda kao da se vozimo!

Umro peder i stigao kod svetog Petra. Otvorio Pera tefter, gleda, lista, pa će: • Znaš šta sinko! Ti osim ovog poroka i nemaš nekih drugih grehova. Ajd' jedno mesec dana u pakao, pa ćemo posle da te prebacimo u raj. Posle mesec dana krenuo sveti Petar u šetnju, pa navratio malo i u pakao. Kad tamo katastrofa. Vatre ugašene, u kazanima voda ne krčka, a đavolčići besposleni sede okolo. • Šta je ovo deco? Što su vatre pogašene? • More čika Pero, od kako si poslao onog pedera, niko ne sme da se sagne da naloži vatru!

Hvali majka ćerku pred budućim zetom, pa kaže: • Da samo znaš kako je dobra kuvarica, ... je li kćeri, jesi li oprala salatu? • Nisam mama, nestalo deterdženta!

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Došao Piroćanac kod svog prijatelja, takođe Piroćanca, u posetu i ovaj ga pita da li hoće kafu. Čovek odgovara potvrdno a domaćin zagreje vodu i ubaci zrno kafe. Posle nekoliko dana ovaj drugi Piroćanac uzvrati posetu prvom a domaćin zagreje vodu za kafu i veže jedno zrno na konac pa ga umače u paru. Pita ga prijatelj: • Je li bre, zašto tako kuvaš kafu? • Ma bila mi ona tvoja mlogo jaka, pa ja da skuvam slabiju.

Razgovaraju Lala i Sosa: • Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš? • Pa praškom za pranje, Lalo. • A je l' stavljaš još nešto? • Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo? • Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.