VICOTEKA

Bog sve vidi, zato popovi voze kola sa zatamnjenim staklima.

• Ćao.
• Ćao.
• Ovaj, ...
• Slušam te.
• Pa, ... hehe, simpatična si pa rek'o da ti priđem.
• Dobro, prišao si, i?
• Pa, ovaj ...
• Ok, da skratim. Ćale mi nije terorista, ne volim sve što vole mladi i jebe mi se za mir u svetu. Imam dečka, švalera i ljubavnika. Ne dam ti adresu, broj telefona i krvnu grupu. Ugini.
• Ok, samo sam hteo da ti kažem da čitavo veče vučeš usrani toalet papir zalepljen za cipelu, ali pošto si govno, pristaje ti ...

• Halo, da li je to Telekom?
• Da, izvolite ...
• E, pušite mi ga.
• Gospodine, vidimo ko zove.
• Super. Sad znate i kome!

Rekao neko plavuši da ima vakuum u glavi, a ona mu odgorila:
• Bolje išta nego ništa.

Pita direktor spremačicu Ciganku:
• Mileva, zašto si stalno umorna na poslu?
• Ne razumeš ti to gospodin direktor ...
• Rukovodim firmom od preko 5000 zaposlenih. Objasni mi, razumeću.
• Dođem kući svaki dan u 8 sati uveče sa posla i dok spremim večeru već je 10 sati. Tada moj Mika navali na seks, eto 12 sati. Onda navali njegov brat i evo 2 sata. Ondak pijan iz kafane dođe Mikin tatko, i on jebava do 5 ujutru. Zato sam umorna.
• Stvarno mnogo seksa ..., razumem !
• Kažem ja da nećeš razumeš, gospodin direktor. Nije mlogo seks, nego malo spavam!

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog:
• Je l' možeš ti i dalje da jebeš?
• Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi.
• Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

Šta je zajedničko za Mileta Kitića i Novaka Đokovića?
• Prezime.

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita:
• Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju?
Fata zajeca i reče:
• Hoću, moj Mujo, samo reci!
Mujo, onako slab, jedva prošapće:
• Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ...
Fata ga zbunjeno pogleda i upita:
• Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!?
Mujo zadnjim snagama reče:
• Upravo zato, Fato, upravo zato ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa:
• Sellam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez,  kad će papagaj na to:
• Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!