VICOTEKA

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika:
• Pope, oću se ispovedim!
• Ajde, sinko.
• Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ...
• Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje.
• Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica!
Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika:
• Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš?
• Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Doktoru zazvoni kućni telefon kojim ga prijatelji zovu na kartanje. Javlja se i vikne:
• Dolazim odmah!
Žena ga upita:
• Dragi, zar je tako hitno?
• Veoma hitno, draga! Već su tri doktora tamo!

Šta je to depresija:
• Depresija je kada kupiš hulahop da vrtiš, a on ti taman!

Crnogorac se udvara devojci:
• Mala, niko ne može da ti kupi onoliko koliko ja mogu da ti obećam.

Došao Ciga ranije kući i zatekne kuma sa ženom. Mileva poče da se pravda:
• A bre, Miko, si mi kupio kafu?
• Nisam.
• Si mi kupio šećer?
• Nisam.
• Pa šta ona oćeš, ... sa šta sam mogla kuma da počastim?

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120.
• Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih.
Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina.
• Deda, koliko imaš godina?
• Sto četrdeset – odgovori on.
• Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda?
• Tukao me tata!
• A gde ti je tata?!
• Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.