VICOTEKA

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika:
• Pope, oću se ispovedim!
• Ajde, sinko.
• Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ...
• Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje.
• Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica!
Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika:
• Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš?
• Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

Umro Piroćancu otac. Otišao je da kupi ocu urnu i pita prodavca:
• Pošto vam je ova urna?
• 100 eura.
• Imate li neku jeftiniju? - pita on.
• Imam, evo ova je 50 eura.
• A pošto je ona tamo na kraju?
• To je tegla od krastavaca! Daću vam je za džabe.
• Uzeću je - odgovori Piroćanac - jer tatko je i onako voleo da gleda kroz prozor.

Dotrčao mujo u kafanu i sa vrata viče:
• Magistrirao Haso!
• Gde, gde, gde - zapitaše svi redom.
• Na magistrali, spizdio ga FAP!

Ide Mujo Saharom i naiđe na nekog beduina pa ga upita:
• Koliko još ima do mora?
• Tri stotine kilometara, - odgovori beduin.
• Dobra Vam plaža, al` je more daleko!

Uči mama ajkula svoje dete ajkulu da lovi. Prišli su nekoj plaži i ugledali kupače, i mama ajkula kaže:
• Prvo mu priđeš i napraviš dva kruga oko njega. Onda mu ponovo priđeš pa ga samo malo zakačiš. Zatim se malo udaljiš pa mu priđeš i repom ga baciš da malo leti. I onda mu priđeš i pojedeš ga!
Pita dete ajkula:
• A što da gubim vreme, što ga odmah ne pojedem?• Pa, može i tako, ali onda ćeš ga jesti sa govnima!

Odvede dečko Piroćanac svoju devojku na izlet u drugi grad, pa kaže:
• Mogu li nešto iskreno da te pitam?
Ona će mazno:
• Daaa ...
• Oćeš da daš za gorivo?

Pita sin oca:
• Tata, kako mogu da prepoznam kada je neko pijan?
• Sine, vidiš ona dva drveta tamo? Pijan čovek bi video četiri!
• Tata, ja vidim samo jedno drvo!

Šta je prava matematika?
• To je kad u dva ujutro vadiš 'koren' iz nepoznate.

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Od izbora dva putića, vode na dve strane, jedan na biro, drugi preko grane.