VICOTEKA

Srela se dva prijatelja. Kaže jedan:
• Eee, živećeš sto godina!
• Otkud znaš? - upita drugi.
• Zato što sada izgledaš kao da ti je 99!

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže:
• Ostao je gore, otvorio dućan.
• Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude.
• Pa lepo! Pajserom!

• Izvinite, imate li šibicu?
• Nemam, ali izvolite upaljač ...
• Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću.
• Ne, nemam - odgovori vaspitačica.
• Zašto? - znatiželjno će Perica.
• Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica.
• To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.

Nalazi čovek na ulici malog dečaka kako plače:
• Šta ti je, zašto plačeš?
• Umrla mi majka – odgovara dečak.
• Pa hoćeš da zovem sveštenika?
• Ma neću, nije mi sad do seksa!

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

Šta je ironija?
• Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

Dođe jedno jutro Perica sa modricom oko desnog oka u školu. Učiteljica kada ga vide upita šta mu se desilo, a Perica kaže:
• Sinoć mi legli da spavamo, a tata pita spavam li. Ja rekoh da ne spavam, a tata se naljuti i udari me pesnicom u oko.
Učiteljica mlada, pametna i sve joj bi jasno, pa poduči Pericu:
• Kada te tata večeras bude pitao ti samo ćuti i pravi se da spavaš.
Sutradan dolazi Perica sa modricom i oko drugog oka. Učiteljica se začudi pa ga upita šta je to, a perica objasni:
• Sinoć mi legli da spavamo, tata pita spavam li, a ja samo ćutim. Mama tada reče tati - 'Hajdemo sad!' - ja sam onda pitao - 'Gde ćete?'.

Vrhunac komšijske svađe:
• Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Recite mi, da li gajite emocije?
• Ma jok, samo svinje, ... i nešto malo tovnih pilića.