Živećeš sto godina

Srela se dva prijatelja. Kaže jedan: • Eee, živećeš sto godina! • Otkud znaš? - upita drugi. • Zato što sada izgledaš kao da ti je 99!

Baba pita taksistu: • Koliko sam dužna za vožnju? • 10 evra, bako - kaže taksista. Baba mu daje 5 evra, a on joj kaže: • Bako, nije 5 evra, nego 10! • Pa šta hoćeš, i ti si se vozio - odbrusi mu baba.

Dogovorili se Mujo i Haso kako će ubiti bika, pa Mujo kaže: • Ja ću ga primiti za rogove, a ti ga maljem udri po glavi i tako čemo ga ubit. Mujo primi bika za rogove a Haso zamahne te udari. Međutim biku ništa. Haso zamahne još jednom, a biku opet ništa. Mujo će na to: • Haso, jebo ti bog mater, ako me još jednom udariš po glavi, pustiću bika.

Došla senilna baba na autobusku stanicu da kupi kartu. Baba: • Dajte mi jednu kartu do Muda. • Bako, nema tog mesta. A baba opet: • Ma dajte mi jednu kartu do Muda! • Ali bako, nema tog mesta ... da niste mislili na Jajce?! Baba: • Joooj, jeste ... znala sam da se nešto vrti oko kurca.

Zašto je plavuša stavila kompjuter na pod? • Da joj ne padne sistem.

Sudija: • Pošto ste sve priznali ... Ciga: • Aman, drug sudija, mor'o sam da priznam kad me tukla policija. Sudija: • Ali, pobogu, čoveče, policija danas nikog ne tuče. Ciga: • Danas možda ne, al' juče ne da su mlatili ...

Zaustavlja pandur auto na mostu: • Čestitam, vi ste 100-hiljaditi auto koji je prešao ovaj most i zato ćete dobiti nagradu od dvadeset hiljada dinara. Šta ćete da uradite sa parama? Vozač progovara: • Uplatiću da konačno polažem vozački. Tek će tašta pored njega: • Ma pustite ga, vidite da ne zna šta priča kad je pijan. Na to će tast sa zadnjeg sedišta: • E, znao sam ja da nećemo daleko dogurati ukradenim autom.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Šta radiš? • Evo, bio na trčanju! • Aha, jesi li povratio kondiciju? • Povratio jesam, kondiciju nisam.

Ako Bog da zdravlja, uzimam bolovaje!

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu. • Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju. • Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri? • To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba. • Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ! • Može! PUUF! I probudi se Mujo ujutro i čuje: • Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!