VICOTEKA

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Ulazi čovek kod doktora:
• Doktore ja sam impotentan.
• Samo opušteno.

• Ja stvarno ne znam zašto ti ne želiš da budeš sa mnom!? Gledao sam u dlan, u karte, ...
• A u ogledalo nisi ...?

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

Mujo penzioner sjedi u parku i hrani golubove, kad naleti njegov jaran Haso, pogleda ga i začuđeno upita:
• Jarane, jes' ti pomanit'o, što sjediš u parku bez gaća?!
Mujo odmahnu rukom:
• Ma bjež', bolan, to se Fata dosjetila ...
Haso se zbuni:
• Šta se dosjetila?
Mujo slegnu ramenima:
• Ma neki dan sam tako sjedio bez šala, pa mi se ukočio vrat ...

Žali se Haso Muji:
• Hoću da kupim psa, Fata mi ne da ...
• Misliš da pas hoće?!

Srela se Fata u gradu s prijateljicom, a ova će odmah:
• Fato, bona, znaš li da se priča da te Mujo vara?
Fata slegne ramenima:
• Znam, bona, znam i s kim, al ne znam, boga mi, s čim!

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac:
• Zašto plačeš?
• Dobio sam jedinicu.
• Zašto si dobio jedinicu?
• Nisam znao šta su vlast, država i narod.
• Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka.
Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri:
• Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Došao čovek sa zgodnom ženom u hotel, naručio sobu i bocu šampanjca. Recepcionar ga upita:
• Želite li nešto za suprugu?
• Oh da, jednu razglednicu s markicom!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pandur zaustavi vozača i kaže:
• Ja tebi četvrti put vičem da ti nešto curi iz kola!
Vozač će na to:
• A ja tebi opet kažem da je ovo cisterna za pranje puteva!