VICOTEKA

U sred noći probudi žena muža i kaže:
• Dragi, baš sam nešto ružno sanjala i prepala sam se. Znaš, kada sam bila mala i kad sam se u sred noći bojala mraka, ili kad mi je bilo hladno, mama bi me uvek privila ka sebi, zagrlila i poljubila.
A muž će:
• Pa ti stvarno nisi normalna!? Sad, u pola noći, da te vozim kod mame?

Išli baba i deda sa dvogodišnjim unukom na more. Na plaži dune jaka oluja i dedi spadnu gaće. Baba na brzinu uzme unukovu portiklu i zaveže dedi umesto gaća, a na portikli piše:
• Rasti, rasti, srećo moja, voli tebe baka tvoja!

Žali se plavuša majci:
• Mislim da me muž vara.
• A zašto to misliš?
• Pa, ova naša deca uopšte ne liče na njega!

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten.
• Prsten - traži popa od Lale.
Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže:
• Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati!
Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu:
• Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

Ide Mujo ulicom, i ugleda kamion koji ide bez vozača. Nije se dao zbuniti, brzo uskoči u kamion i povuče ručnu. Tad začu Hasin glas iza sebe:
• Jarane, ako već hoćeš da pomogneš, bolje dođi iza i guraj kao ja!

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća?
• U Vašingtonu!

Devojka zove dečka:
• Alo?
• Alo dušo, šta je bilo, šta ti je?
• Znaš ti šta mi je! Sad me je zvala Marijana, kaže da se videla sa Dijanom, koja se čula sa Danijelom, i ona joj je rekla da je Jasna čula od Sanje koja je pila kafu sa Jelenom i Marijom, da je Svetlana čula od Aleksandre koja je pijana ispričala Tanji da je čula od Tijane koja je pričala Jovani da si ti rekao Kristini da si sa mnom iz zezanja! Raskidamo!

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.