VICOTEKA

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Ulazi časna sestra kod starije časne setre i kaže:
• Zamisli časna majko, ja sam išla šumom i naišao je neki gad i silovao me. Šta da radim?
• Ne brini, kćeri, samo idi i pojedi tri limuna.
• Zar će to pomoći?
• Ne, ali će ti bar skinuti taj osmeh s lica!

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu:
• Hoćeš li jedan šamar?!
• Neću! - odgovori uplašeno veverica.
Juri zeka dalje, pa vidi medu:
• Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno.
• Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom.
• Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.

Kada malo više popijem, najintimniji odnos imam sa zidom. Dok u hodniku napipam prekidač za svetlo, milujem ga bar tri minuta.

Zašto zebra navija za Partizan?
• Zato što je konj!

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!

• Zašto nećeš da se venčamo? - mladić pita devojku molećivo.
• Iz 2 razloga.
• A to su?
• Prvi razlog si ti, a drugi razlog je neko drugi.

• Imate li ovde u selu neku turističku atrakciju?
• Imali smo, al' se prošle godine udala u Beograd.

Neka riba sedi na klupi u parku i jede sladoled. Prilazi joj tip:
• Ćao, mogu li nešto da te pitam?
Ona:
• Naravno!
• Ali, ne znam baš ... znam da ćeš pogrešno shvatiti!
• Nee, pitaj!
• Smem li jednom da liznem?
Ona mu pruži svoj sladoled, a on će na to:
• Eto vidiš, pogrešno si shvatila ...