VICOTEKA

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Ne možete vi da date toliko akcija i popusta, koliko ja mogu da nemam para.

Sedi Mujo u dnevnoj sobi i bleji u televizor, a njegov sin za stolom rešava domaće zadatke. Nakon par minuta sin upita:
• Babo, možeš mi pomoći oko zadataka?
Mujo se trgne i potvrdno klimne glavom:
• Jašta ću! Da čujem.
Klinac pročita zadatak:
• Ibro je za rođendan kupio 17 litara soka, 7 litara su popili njegovi prijatelji, 3 litra je popio Ibro sa roditeljima. Koliko soka je ostalo, ako je nana popila još 2 litra?
Konta Mujo, konta, i nakon pet minuta se oglasi:
• Kažeš, mali se zove Ibro?

Detinjstvo je završeno kada majka prestane da krije slatkiše, a otac počne da krije rakiju.

Pita Milojko Radojku:
• Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti?
Radojka će na to:
• Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kako se zovu stanovnici Londona?
• Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Pogledam u frižider - gladan sam. Pogledam u ogledalo - nisam.

Bračna svađa:
• Kravo glupa, zašto si morala da kupiš dva para cipela?
• Zato što krava ma četiri noge, magarče glupi !!!

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik:
• Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati?
• Pola tri, nastavniče.
• Dobro, Perice, sedi.

Ako si čitavog dana aktivan kao pčela, radiš kao konj i na kraju dana si umoran kao pas, konsultuj veterinara, postoji mogućnost da si magarac.

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine:
• Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100.
Vozač poče da sebrani:
• Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran?
Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče:
• Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“.
Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla:
• Možeš li ti držati jezik za zubima nekada?
Žena se osmehnu i reče:
• Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h.
Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu:
• Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu!
Policajac pogleda dalje i reče:
• A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve!
Tu vozač poče pravdanje:
• Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona.
Na to će njegova žena:
• Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš.
I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu:
• Zašto već jednom ne ućutiš?
Policajac pogleda u ženu pa je upita:
• Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama?
A žena će na to:
• Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...