VICOTEKA

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Kad neko kaže da gaji osećanja, ja ga zamišljam kako ih seje, zaliva, đubri, ubere, osuši, ... i na kraju popuši.

Ako je ženi srce od kamena, tu ni tucanje ne pomaže.

Sudija:
• Pošto ste sve priznali ...
Ciga:
• Aman, drug sudija, mor'o sam da priznam kad me tukla policija.
Sudija:
• Ali, pobogu, čoveče, policija danas nikog ne tuče.
Ciga:
• Danas možda ne, al' juče ne da su mlatili ...

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu:
• Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ...
• Koju boju želite? - pita trgovac.
• Je l' imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana:
• Koja vam se dopada?
• Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju:
• Evo, baš ova!
• Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
• Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Zašto su ružne devojke bolje u krevetu od lepih?
• Misle da im je zadnji put!

Shvatio sam da devojke vole dobre automobile, a kako ja to sebi ne mogu da priuštim, odlučio sam da kupim psa i dam mu ime Audi. Tako, kada upoznam neku devojku, ja joj bez problema kažem:
• Dolazim po tebe sa Audijem!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Otvarajte, policija!
• Nismo naručili policiju, nego kurve!
• Pozvali su nas iz vašeg komšiluka!
• Komšije pozvale, komšije neka vas jebu!

• Konobar, konobar! U ovoj supi pliva mušica!
• A šta biste vi? Možda, da vam za te pare igra vaterpolo ...

• Od svih knjiga i knjižica koja ti je najviše pomogla u životu?
• Očeva štedna knjižica!